Evo nas pred još jednim velikim događajem – 𝐨𝐛𝐢𝐥𝐣𝐞ž𝐚𝐯𝐚𝐧𝐣𝐞𝐦 𝐒𝐯𝐣𝐞𝐭𝐬𝐤𝐨𝐠 𝐝𝐚𝐧𝐚 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐚 𝐳𝐚 𝐝𝐣𝐞𝐜𝐮 𝐢 𝐦𝐥𝐚𝐝𝐞.
Kao i u ostatku sveta tj. svuda gde fukcionišu Asitež centri (ASSITEJ – International Association of Theatre for Children and Young People) i u Hrvatskoj će na ovaj dan biti obeležen Svetski dan kazališta za djeci i mlade.
Hrvatski centar ASSITEJ osnovan je 1996. godine kao ravnopravni član ugledne kazališne organizacije ASSITEJ koja okuplja nacionalne centre iz cijeloga svijeta. ASSITEJ u Hrvatskoj udružuje 35 profesionalna kazališta za djecu i mlade, 24 profesionalno vođenih dramskih studija i 6 individualnih članova, dramskih umjetnika koji rade u kazalištima za djecu i mlade.
Cilj Hrvatskog centra ASSITEJ je biti vodećom krovnom udrugom kazališta za djecu i mlade u Hrvatskoj.
Kako iz Hrvatskog centra Assitej poručuju;
“Ove godine naši domaćini su Istarsko narodno kazalište u Puli gde će se odigrati predstava “Ružno pače” i prezentovati projekat Kazališni šalabahter” dok je Hrvatsku poruku koja će se čitati 20. ožujka napisala redateljica Franka Perković Gamulin.”
Foto: Davor Puklavec/PIXSELL
𝐃𝐫𝐚𝐠𝐚 𝐧𝐚š𝐚 𝐩𝐮𝐛𝐥𝐢𝐤𝐨,
𝐝𝐚𝐧𝐚𝐬 𝐣𝐞 𝐒𝐯𝐣𝐞𝐭𝐬𝐤𝐢 𝐝𝐚𝐧 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐚 𝐳𝐚 𝐝𝐣𝐞𝐜𝐮 𝐢 𝐦𝐥𝐚𝐝𝐞. 𝐕𝐣𝐞𝐫𝐮𝐣𝐞𝐦 𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐳𝐧𝐚𝐭𝐢ž𝐞𝐥𝐣𝐧𝐢𝐣𝐢 𝐦𝐞đ𝐮 𝐯𝐚𝐦𝐚 𝐩𝐢𝐭𝐚𝐣𝐮 š𝐭𝐨 ć𝐞 𝐧𝐚𝐦 𝐮𝐨𝐩ć𝐞 𝐭𝐚𝐤𝐚𝐯 𝐝𝐚𝐧? 𝐈 𝐳𝐚š𝐭𝐨 𝐠𝐚 𝐜𝐢𝐣𝐞𝐥𝐢 𝐬𝐯𝐢𝐣𝐞𝐭 𝐝𝐚𝐧𝐚𝐬 𝐬𝐥𝐚𝐯𝐢? 𝐙𝐚𝐫 𝐧𝐞𝐦𝐚𝐦𝐨 𝐧𝐞𝐤𝐞 𝐯𝐞ć𝐞 𝐢 𝐯𝐚ž𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐢? Č𝐞𝐦𝐮 𝐭𝐚 𝐨𝐛𝐢𝐥𝐣𝐞ž𝐚𝐯𝐚𝐧𝐣𝐚 𝐢 𝐭𝐢 “𝐩𝐨𝐬𝐞𝐛𝐧𝐢” 𝐝𝐚𝐧𝐢 𝐮𝐨𝐩ć𝐞 𝐬𝐥𝐮ž𝐞? 𝐈 𝐬𝐚𝐦𝐚 𝐬𝐞 𝐭𝐨 𝐩𝐨𝐧𝐞𝐤𝐚𝐝 𝐳𝐚𝐩𝐢𝐭𝐚𝐦 𝐢 𝐨𝐯𝐚𝐤𝐨, 𝐨𝐭𝐩𝐫𝐢𝐥𝐢𝐤𝐞, 𝐢𝐳𝐠𝐥𝐞𝐝𝐚 𝐦𝐨𝐣 𝐨𝐝𝐠𝐨𝐯𝐨𝐫 – 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫 𝐣𝐞 𝐮 𝐭𝐨𝐦𝐞 𝐝𝐚 𝐬𝐦𝐨 𝐦𝐢 𝐥𝐣𝐮𝐝𝐢 𝐢𝐳𝐫𝐚𝐳𝐢𝐭𝐨 𝐳𝐚𝐛𝐨𝐫𝐚𝐯𝐥𝐣𝐢𝐯𝐚 𝐛𝐢ć𝐚. 𝐍𝐚š𝐚 𝐣𝐞 𝐬𝐯𝐚𝐤𝐨𝐝𝐧𝐞𝐯𝐢𝐜𝐚 𝐝𝐮𝐩𝐤𝐨𝐦 𝐢𝐬𝐩𝐮𝐧𝐣𝐞𝐧𝐚, 𝐮𝐛𝐫𝐳𝐚𝐧𝐚, 𝐩𝐫𝐞𝐩𝐮𝐧𝐚 𝐢𝐧𝐟𝐨𝐫𝐦𝐚𝐜𝐢𝐣𝐚, 𝐥𝐣𝐮𝐝𝐢, 𝐢𝐠𝐚𝐫𝐚, 𝐝𝐨𝐠𝐚đ𝐚𝐣𝐚 𝐢 𝐝𝐨𝐢𝐬𝐭𝐚 𝐧𝐚𝐦 𝐭𝐫𝐞𝐛𝐚 𝐭𝐚𝐣 𝐦𝐚𝐥𝐢 𝐭𝐫𝐞𝐧𝐮𝐭𝐚𝐤, 𝐦𝐚𝐥𝐢 𝐭𝐫𝐞𝐧𝐮𝐭𝐚𝐤 𝐬𝐯𝐚𝐤𝐞 𝐠𝐨𝐝𝐢𝐧𝐞, 𝐮 𝐤𝐨𝐣𝐞𝐦 𝐳𝐚𝐬𝐭𝐚𝐧𝐞𝐦𝐨 𝐢 𝐬𝐣𝐞𝐭𝐢𝐦𝐨 𝐬𝐞 š𝐭𝐨 𝐧𝐚𝐦 𝐣𝐞, 𝐢 𝐳𝐚š𝐭𝐨 𝐧𝐚𝐦 𝐣𝐞, 𝐛𝐢𝐭𝐧𝐨. 𝐈 𝐦𝐨ž𝐝𝐚 𝐨𝐬𝐣𝐞𝐭𝐢𝐦𝐨 𝐫𝐚𝐝𝐨𝐬𝐭 š𝐭𝐨 𝐧𝐞𝐤𝐞 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐢, 𝐩𝐨𝐩𝐮𝐭 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐚, 𝐩𝐨𝐬𝐭𝐨𝐣𝐞 𝐢 𝐨𝐩𝐬𝐭𝐚𝐣𝐮 𝐭𝐢𝐬𝐮ć𝐚𝐦𝐚 𝐠𝐨𝐝𝐢𝐧𝐚 𝐢 𝐦𝐨ž𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐳𝐚𝐩𝐢𝐭𝐚𝐦𝐨 𝐳𝐚š𝐭𝐨 𝐛𝐞𝐳 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐚 𝐧𝐢 𝐝𝐚𝐧𝐚𝐬, 𝐮 𝐨𝐯𝐨𝐦 č𝐮𝐝𝐧𝐨𝐦 𝐯𝐫𝐞𝐦𝐞𝐧𝐮, 𝐧𝐞 𝐦𝐨ž𝐞𝐦𝐨 𝐢𝐥𝐢 𝐧𝐞 ž𝐞𝐥𝐢𝐦𝐨.
𝐍𝐢𝐣𝐞 𝐥𝐢 𝐢𝐬𝐭𝐢𝐧𝐚 𝐝𝐚 𝐤𝐚𝐝 𝐧𝐚𝐬 𝐧𝐞𝐭𝐤𝐨 𝐩𝐢𝐭𝐚 𝐝𝐚 𝐨𝐛𝐣𝐚𝐬𝐧𝐢𝐦𝐨 š𝐭𝐨 𝐣𝐞 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐞, 𝐝𝐚 𝐧𝐚𝐦 𝐳𝐚𝐩𝐫𝐚𝐯𝐨 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐥𝐚𝐤𝐨 𝐨𝐝𝐠𝐨𝐯𝐨𝐫𝐢𝐭𝐢. 𝐕𝐣𝐞𝐫𝐮𝐣𝐞𝐦 𝐝𝐚 𝐣𝐞 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐞, 𝐛𝐚š 𝐤𝐚𝐨 𝐢 𝐨𝐯𝐚𝐣 𝐝𝐚𝐧, 𝐣𝐞𝐝𝐚𝐧 𝐯𝐞𝐥𝐢𝐤𝐢 𝐩𝐨𝐝𝐬𝐣𝐞𝐭𝐧𝐢𝐤. 𝐋𝐣𝐮𝐝𝐢 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐫𝐚𝐝𝐞 𝐮 𝐨𝐯𝐨𝐣 𝐤𝐮ć𝐢 𝐮 𝐤𝐨𝐣𝐨𝐣 𝐧𝐚𝐬𝐭𝐚𝐣𝐮 𝐩𝐫𝐞𝐝𝐬𝐭𝐚𝐯𝐞 𝐛𝐚𝐯𝐞 𝐬𝐞 𝐭𝐢𝐦𝐞 𝐝𝐚 𝐧𝐞š𝐭𝐨 𝐯𝐚ž𝐧𝐨 𝐧𝐞 𝐳𝐚𝐛𝐨𝐫𝐚𝐯𝐢𝐦𝐨. 𝐎𝐧𝐢 𝐝𝐚𝐣𝐮 𝐬𝐯𝐞 𝐨𝐝 𝐬𝐞𝐛𝐞 𝐝𝐚 𝐧𝐚𝐬 𝐬𝐯𝐚𝐤𝐨 𝐦𝐚𝐥𝐨 𝐨𝐤𝐮𝐩𝐞 𝐢 𝐩𝐨𝐝𝐬𝐣𝐞𝐭𝐞 – 𝐧𝐚 𝐨𝐧𝐨 š𝐭𝐨 𝐧𝐚𝐦 𝐣𝐞 𝐬𝐯𝐢𝐦𝐚 𝐳𝐚𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢č𝐤𝐨, š𝐭𝐨 𝐧𝐚𝐦 𝐣𝐞 𝐯𝐚ž𝐧𝐨, š𝐭𝐨 𝐣𝐞 𝐥𝐢𝐣𝐞𝐩𝐨 𝐢 𝐳𝐚 š𝐭𝐨 𝐯𝐫𝐢𝐣𝐞𝐝𝐢 ž𝐢𝐯𝐣𝐞𝐭𝐢. 𝐍𝐞𝐤𝐢 𝐤𝐚ž𝐮 𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐭𝐢𝐣𝐞𝐤𝐨𝐦 𝐠𝐥𝐞𝐝𝐚𝐧𝐣𝐚 𝐩𝐫𝐞𝐝𝐬𝐭𝐚𝐯𝐞 𝐬𝐯𝐢𝐦𝐚 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐬𝐣𝐞𝐝𝐞 𝐮 𝐩𝐮𝐛𝐥𝐢𝐜𝐢 𝐦𝐨ž𝐞 𝐮𝐬𝐤𝐥𝐚𝐝𝐢𝐭𝐢 𝐫𝐢𝐭𝐚𝐦 𝐤𝐮𝐜𝐚𝐧𝐣𝐚 𝐬𝐫𝐜𝐚, 𝐧𝐞𝐨𝐯𝐢𝐬𝐧𝐨 𝐨 𝐭𝐨𝐦𝐞 𝐝𝐚 𝐥𝐢 𝐬𝐞 𝐩𝐨𝐳𝐧𝐚𝐣𝐮. 𝐃𝐚𝐤𝐥𝐞, 𝐤𝐚𝐝 𝐬𝐣𝐞𝐝𝐢𝐦𝐨 𝐮 𝐤𝐚𝐳𝐚𝐥𝐢š𝐭𝐮, 𝐤𝐮𝐜𝐚𝐦𝐨 𝐳𝐚𝐣𝐞𝐝𝐧𝐨 𝐢 𝐩𝐨𝐝𝐬𝐣𝐞ć𝐚𝐦𝐨 𝐬𝐞 𝐝𝐚 𝐬𝐦𝐨 𝐬𝐯𝐢 𝐧𝐣𝐞ž𝐧𝐢, 𝐫𝐚𝐧𝐣𝐢𝐯𝐢 𝐢 𝐡𝐫𝐚𝐛𝐫𝐢, 𝐩𝐨𝐧𝐞𝐤𝐚𝐝 𝐧𝐞𝐬𝐫𝐞𝐭𝐧𝐢, 𝐩𝐨𝐧𝐞𝐤𝐚𝐝 𝐢 𝐬𝐦𝐢𝐣𝐞š𝐧𝐢. 𝐓𝐨 𝐧𝐚𝐦 𝐩𝐨𝐦𝐚ž𝐞 𝐝𝐚 𝐛𝐨𝐥𝐣𝐞 𝐫𝐚𝐳𝐮𝐦𝐢𝐣𝐞𝐦𝐨 𝐬𝐚𝐦𝐢 𝐬𝐞𝐛𝐞 𝐢 𝐝𝐫𝐮𝐠𝐞 𝐨𝐤𝐨 𝐬𝐞𝐛𝐞, 𝐢, 𝐧𝐚𝐣𝐯𝐚ž𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐨𝐝 𝐬𝐯𝐞𝐠𝐚 – 𝐮č𝐢𝐦𝐨 𝐤𝐚𝐤𝐨 ž𝐢𝐯𝐣𝐞𝐭𝐢 𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢 𝐬 𝐝𝐫𝐮𝐠𝐢𝐦𝐚.
Povodom Međunarodnog dana kazališta za djecu i mlade snimljen je i video mladih polaznika dramskih studija Hrvatskog centra ASSITEJ (klik: VIDEO)
