Pantomimska predstava ,,Sirenina duša” (Pantomimski teatar MI MInor, Sankt Peterburg/Rusija) rađena je na osnovu bajke Hansa Kristijana Andersena i, za razliku od mnogo poznatijeg Diznijevog filma, zadržava surovi tragični kraj (r. Jekaterina Varlakova). Na planu sadržaja to jest poruke ovakva odluka je vrlo pohvalna, zato što, nasuprot izmenjenom sižeu koji je Dizni procenio pogodnim deci, originalna bajka zapravo uči devojčice da mogu stradati ukoliko se radi ljubavi odreknu sopstvenog glasa.
Začuđujuća je, zato, odluka da se u formi pantomime, koja ne trpi govor, obrađuje tema čiji je centralni obrt gubitak glasa. Glumci povremeno i koriste govor na izmišljenom jeziku, a takođe postoje glasovni snimci koji nam daju dodatne informacije o onome što gledamo poput nekakvog radio-priloga o rusalkama tj. sirenama ili ključnih rečenica za zaplet (Sirena: „Sve bih na svetu dala za jedan dan ljudskog života“) ili glas veštice koja nam, umesto pantomimom, govorom daje poslednji uslov Sireni: „Probij prinčevo srce ovim nožem ili ćeš umreti.“ Nije sasvim jasno zašto su se autori odlučili da dopuste ovu nedoslednost, kad su nam u toku sat i petnaest minuta trajanja predstave prikazali veliku veštinu vladanja telom i pokretom, neverovatno maštovita rešenja, prelepe jednostave prikaze apstraktnih ideja (poput plesa duša) pa i duhovite i brze gegove.
Posebno se izdvajaju scene u kojoj Sirena tj. Jekaterina Varlakova sama odigra spasavanje Princa iz bure uz pomoć – prinčeve jakne, scena pripremanja magičnog napitka u veštičinoj pećini i scena Prinčevog traženja Sirene u morskoj peni.
Osim naizgled neizmenjene i prilično dosledno ispraćene bajke, gledamo i maleni prolog (stilski različit od ostatka) u kom nam glumci pantomimski prikazuju da će odigrati bajku na osnovu knjige Mala sirena te dele uloge. Izuzetnu posvećenost i veštinu u vladanju pantomimom poseduje Antonina Popova te nakon predstave ostaje žal što podela uloga (u predstavi i stvarna) nije ovoj sjajnoj glumici pružila više prostora. Njena androginost u ulozi mornara kao i preciznost u svakoj radnji zaslužuju svaku pohvalu.
,,Sirenina duša” poseduje problem ritma pa i pomenute nedoslednosti u pozorišnom jeziku, ali je i pored toga vrlo koherentna i vešta, a određene scene se uzdižu do vrhunske umetnosti.
Autorka naslovne fotografije: Jovana Semiz
