Predstava je u celosti izvedena na mađarskom jeziku bez prevoda, s toga u ovoj kritici zbog jezičke barijere ne mogu biti analizirane eventualne izmene teksta u odnosu na priču iz romana Frenka Baumana Čarobnjak iz Oza i u odnosu na narativ istoimenog filma Viktora Fleminga iz 1939. godine.
Međutim, nerazumevanje jezika ni malo nije uticalo na doživljaj čitave izvedbe. Radnja je svakako već poznata iz knjige i filma, a po onome što smo videli, deluje da su autori ostali prilično verni originalu. Deca iz publike koja ne govore mađarski bila su pripremljena od strane vaspitača/-ice i učitelja/-ice i prethodno upoznata sa sadržajem. Iz razgovora sa njima moglo se zaključiti da je ovakav pristup bio izuzetno dobar jer ih je usmerio da veću pažnju posvete drugim teatarskim elementima (režiji, glumi, zvuku, svetlu…), a ne samo da se fokusiraju na tekst.
Iz scene u scenu, kako su se menjali ambijenti i kako su Doroti, Strašilo, Limenko i Lav napredovali u svojoj pustolovini, scenografija se menjala okretanjem velikih tabli nepravilnog oblika i jarkih boja. Kostim je bio koloritan, raskošan i uverljiv (scenografija i kostim: Svila Veličkova), a gluma brilijantna (Rozalija Gergelj, Levente Bora, Mark Horvat, Ištvan Vitanji-Juhas, Ana Marko-Valenćik, Petra Nađ, Tamaš Sukenjik). Posebno bih izdvojila i pohvalila scenski pokret (koji sam i ja sama verovatno više primećivala nego na drugim predstavama kako mi je ovaj put bio najvažnije sredstvo razumevanja priče). Svaki lik je vrlo jasno i dosledno ispratio svoje replike i postupke adekvatnom gestom.
Nakon izaska na scenu novi junaci su se predstavljali songom (muzika Viki Rab). Jedna devojčica iz gledališta se nakon završene pesme vrpoljila i gledala po sali, a onda tiho pitala drugaricu pored sebe: „ma odakle dolazi ovako dobra muzika?“. Verujem da ovo opisuje songove predstave mnogo tačnije nego što bi i jedan pridev mogao.
Iz Oza se, pored Doroti, i čitava publika vratila iskreno ozarena!
Autor fotografija:
Dejan Vuković
Autorka kritike:
Divna Stojanov