Radnja komada je jednostavna: Majka ostavi Gulija kod njegovog dede što on nerado prihvata. Međutim, na dedinu inicijativu njih dvojica ubrzo uplovljavaju u svet senki i igre što posledično menja i njihov odnos. Levo, desno i ispod otvora na zastoru vidimo siluete dede i unuka kako sade biljke koje magično procvetaju, kače veš na štrik koji se pretvori u životinje, gledaju morski svet, prave kolače, štrikaju, formiraju različite oblike svojim rukama. Jednostavno, a vrlo maštovito, deda pravi slona od svoje ruke pa prenese Gulija do kreveta, od njegovog prekrivača i čarapa pravi lutke…
Guli je dirljiva i zabavna predstava koja je uspela da iznedri inovativna rešenja ili bar ona koja nisu prvoloptaška i očekivana u domenu pozorišta senki što je vrsni poduhvat s obzirom da ovaj tip teatra datira još iz doba antike.
Scenografiju potpisuje Pablo Ariel koji je ujedno i izvođač predstave zajedno sa veštom Roni Level Marsland. Začuđujuće je koliko se scenskih događaja i promena odigralo u malom prostoru i kako su vezovi između situacija i prizora gusto i smisleno tkani. Muzika (Gustavo Bustamante) je veoma dobro pratila emotivne skokove i narativne promene.
Kako naša publika nema često priliku da pogleda teatar senki, Guli je pravi, uzbudljiv i razigran primer preko kojeg deca mogu da nauče i zainteresuju se za drugačiju vrstu pozorišta, ali i igre.
Autor fotografija:
Dejan Vuković
Autorka kritike:
Divna Stojanov
