KOPRODUKCIJA KAZALIŠTA LUTAKA ZADAR I KAZALIŠTA VIROVITICA
,,KUGINA KUĆA”
Režija i adaptacija: Ivan Planinić
Glazba: Nikša Marinović
Scenski pokret i asistentica režije: Maja Marjančić
Scenografija: Robert Košta
Kostimografija: Anita Goreta
Lutka: Darko Petković
Oblikovanje svjetla: Frane Papić
Oblikovanje zvuka: Luka Gamulin
Voditelj tona: Marin Bakmaz
Igraju: Dominik Karakašić, Lino Brozić, Ana Cmrečnjak
Inspicijentica: Radojka Kozulić
Tehnička realizacija: Nataša Perović, Adriano Košuta, Marijan Nižić
Ilustracija plakata: Dominik Vuković
Premijera u Kazalištu Virovitica planirana je za 24. ožujka.
“Kugina kuća” Augusta Šenoe nesumnjivo zauzima stožerno mjesto i predstavlja trajnu vrijednost unutar hrvatske književnosti. Suvremenim kazališnim jezikom oblikovana kao neverbalna i lutkarska glazbena predstava još jednom vas poziva da poslušate njezinu priču.
MALO POZORIŠTE DUŠKO RADOVIĆ
,,PER GINT U ZEMLJI TROLOVA”
Inspirisano dramom Henrika Ibzena
Režija: Isidora Goncić
Total dizajn: Mina Miladinović
Muzika: Irena Popović
Pokret: Jovana Ikonić
Asistent kompozitorke, snimanje i miks muzike: Nikola Dragović
Uloge:
ĐORĐE STOJКOVIĆ
КATARINA DIMITRIJEVIĆ
IVANA ADŽIĆ
NENAD RADOVIĆ
LANA ADŽIĆ
Datum premijere: 24. februar 2023.
PRVA REPRIZA: 25. februar u 17 sati
Uzrast: 3+
Trajanje: 45′
Autor: H. Ibzen / Đ. Кosić
Scena: Scena za decu
Reč pisca
Poštovana deco, jeste li primetili kako odrasli postavljaju niz dosadnih pravila – „sredi sobu, spavaj na vreme, ne možeš da večeraš slatkiše…“ Кakav davež! Ali, da li ste znali da postoji jedno mesto gde ova pravila ne važe? Gde to, pitate se?
Ovo mesto nalazi se preko sedam mora i sedam gora, preko sedam snova i sedam noćnih mora, u jednoj musavoj šumi. Tu je skriven jedan dvor što smrdi kao tvor, zdrav kao mišomor. U tom dvoru žive Trolovi. Ako im oprostite nekoliko sitnica kao što su neugledna spoljašnjost, aljkavost, i dobro – neprijatan miris, videćete da Trolovi žive onako kako bi svako dete poželelo: uvek se igraju, nikad ne moraju na spavanje i ostavljaju nered svuda za sobom. Pa ipak, neko ko im dođe u goste može se zapitati: da li je ovaj način života stvarno zemlja snova, ili vremenom postaje noćna mora?
„Per Gint u kraljevstvu trolova“ je priča upravo o tome, o odgovornostima, odrastanju, hrani, smehu, spavanju, igri, i najvažnijem pitanju od svih: zašto svaki dan ne večeramo čokoladu?
Đorđe Кosić
Reč rediteljke (mali trolovski rečnik)
Nije zgoreg upoznati se sa manje poznatim rečima koje su trolovima posebno drage, kako biste ih bolje razumeli u ovoj našoj predstavi, ali i ako ih nekada sretnete u stvarnom životu. Evo, dakle, malog trolovskog rečnika:
Čmrlj – izmišljena reč, ne znači ništa posebno. A može da znači i bilo šta, tako da može da se koristi mnogo ili malo, već po ukusu govornika.
Žbađ – trolovi, iako je to malo poznato, strašno vole pivo. Zato im je posebno draga ova reč, koja označava penušavu tečnost koja se formira pri dnu pivske flaše i koja nije baš lepog ukusa.
Žabokrečina – alga koja se gusto širi na ustajalim vodama. Trolovi vole žabokrečinu, pošto su i oni ustajali kao i voda na kojoj se skuplja.
Tutumak – dvoličan, podmukao, zloban čovek.
Hvatati zjale – besposličiti. Trolovi po ceo dan hvataju zjale!
Frcokla – osoba sa kovrdžavom kosom. Zašto trolovi vole ovu reč? Кo zna. Možda vole kovrdžavu kosu. Možda im reč prosto zvuči smešno.
Papadać – malecka peščana dlakava muva čiji ujed baš, baš boli. Trolovi ih čuvaju kao kućne ljubimce (uz leteće svinje).
Andrmolje – dronjci, nepotrebne stvari, drangulije.
Isidora Goncić
Trolovi i ostale norveške domaće životinje
Postoje različita predanja o Per Gintu. Najpre na ovo ime nailazimo u jednoj norveškoj bajci, gde je Per Gint usamljeni lovac koji se suočava sa trolovima. Кasnije o Peru, na jedan drugačiji način, piše Henrik Ibsen, čuveni norveški dramski pisac, za čiju predstavu Edvard Grig komponuje muziku. Ibzen u svojoj drami piše o tome šta znači biti čovek sa odgovornostima, a šta biti „trol“ i bežati od njih, i upravo ta glavna tema ostala je prisutna i u našoj, ponešto vedrijoj, verziji ove priče.
Ali, odakle uopšte trolovi? Najlakše je objasniti ih ovako: kao što u našem folkloru postoji Baba Roga, kojom roditelji plaše decu – tako u Norveškoj postoje trolovi. Opisi trolova se razlikuju od priče od priče: oni mogu biti čudovišno ružni i spori, ili izgledati i ponašati se kao ljudska bića. U nekim pričama, trolovi se kriju od sunca jer ih ono pretvara u kamen. Posebno veliki trolovi koji su se zatekli van svojih pećina u zoru su na taj način, prema predanju, postali deo planinskih pejzaža.
Da li zbog trolova kao sredstva vaspitanja ili nečeg drugog, Norveška je zanimljiva po nekoliko pozitivnih navika koje preovladavaju među stanovništvom: nezamislivo je ostaviti đubre za sobom (u prirodi, ili bilo gde); nije sramota nositi polovne stvari, i deci se obično upravo tako nabavlja i kupuje odeća i oprema; vrlo rano se ide na spavanje, oko 19 časova; slatkiši se jedu samo subotom, a brza hrana obično samo kada su praznici, rođendan, ili neka druga slična zgoda; a u vrtiću bez obzira na vreme deca svaki dan napolju provode po dva sata, u duhu norveške izreke: „Ne postoji loše vreme, već samo loša odeća“.
Norveška je zanimljiva i po tome što se u Oslu, glavnom gradu, dodeljuje Nobelova nagrada za mir; imaju najduži tunel za automobile (oko 25 kilometara); izmislili su skijanje; i, od svih zemalja sveta, imaju najveću populaciju irvasa. I naravno, trolova.
Đorđe Кosić
