Intervju sa Jovanom Rakić
Vaša predstava kombinuje elemente savremenog plesa i instalacije, formi koje nisu mnogo zastupljene u umetničkom stvaralaštvu za decu i mlade. Na kakve ste sve izazove nailazili praveći predstavu ovog formata koja se bavi vrlo apstraktnim, čak filozofskim temama?
Mislim da je ključna stvar našeg okupljanja želja da stvaramo participativne predstave, one u kojima deo umetničkog rada, odgovornost i slobodu prepuštamo deci, one u kojima će deca moći da učestvuju i doživljavaju prostor koji smo za njih osmislili. U tom smislu, najteži deo bio je pronaći mlade saradnike sa kojima ćemo isprobati ono što smo napravili. Tu su nam pomogli Mali pozorišni eksperti iz Beograda, koji su bili naša publika pre publike i dali nam korisne savete. Što se tiče izazova, oni su brojni, od onih fizičkih koji se odnose na prostor, preko organizacionih, do autorskih jer stalno preispitujemo naše postupke, način na koji komuniciramo sa publikom, procedure. U tom smislu mogu da kažem da ni jedno izvođenje nije isto. Bazični umetnički predlog koji predstava pruža deci jeste biocentrični pogled na svet u kojem sve što postoji ima jednaku važnost i razlog postojanja, kao i specifičan odnos prema onome što ga okružuje, pa tako i dete kao individua. Biocentričan pristup se zasniva na davanju podjednake važnosti svemu što nas okružuje, bez hijerarhije koja daje prednost jednom jeziku, jednoj osobi ili jednom umetničkom pravcu. Tako je i tekst predstave jedan njenih od ravnopravnih elemenata.
Stanica Servis za savremeni ples je već imala plesne predstave za decu, ali ovakva vrsta umetničkog izraza se, čini se, još uvek bori za svoje mesto unutar institucija. Kakvo je stanje plesne scene u Srbiji generalno, a kakvo je kada je u pitanju sadržaj namenjen deci i mladima?
Savremeni ples u najvećoj meri funkcioniše van institucija, projektno, kroz nezavisnu scenu, što podrazumeva neizvesnost i nestalnost rada, to je način na koji smo već navikli da funkcionišemo. Tako je i kad je u pitanju sadržaj za decu i mlade. Podrška institucionalnih pozorišta postoji ali retko i takva pozorišta/ galerije/muzeji su uglavnom izuzeci među institucijama.
Utisci publike o predstavi ,,Tu sam ispod polovine kapi”
– Predstva je bila aktivna, zanimljiva i inspirativna. Najviše mi se dopalo kada smo lepili i igrali se s peskom na stolu. (Učenik, 9)
– Predstava mi je bila zanimljiva, poučna i aktivna, a najviše mi se dopalo kada sam prosipao crvenu boju. (Učenik, 7)
– Baš mi se dopala predstava. Bilo mi je jako lepo, a najviše mi se dopalo to što sam mogao aktivno da učestvujem. (Učenik, 12)
– Na predstavi mi je bilo super. Radili smo različite zadatke što ju je izdvojilo od ostalih koje sam do sada gledala. Najviše mi se dopalo kad smo crtali. (Učenica, 11)
Prikupila: Vanja Stepanović
Autorka naslovne fotografije: Jovana Semiz
