Ljubav prema pozorištu i publici

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Da je trebalo poslati primer lutkarstva za decu Vojadžerom 1, svemirskom letelicom čija je misija da dospe do intelektualnog izvanzemaljskog života i upozna ga sa našom civilizacijom kroz fotografije, muziku i zapise, to bi, čini mi se, morala biti predstava Teatru s ljubavlju Dečjeg pozorišta Subotica u režiji Bonjo Lungova i Konstantina Karakostova.

Predstava je nalik na gledanje kroz kaleidoskop, a izoštravanjem slike prepoznajemo životnje (žabu, zeca, psa, pauna, krokodila, žirafu, kamilu…) i ljude (plesače nalik Majklu Džeksonu, pastira i devojka, folklornu trupu, glumca…). Sve se odvija iza tankog crnog vela preko kojeg se projektuju zvezde ili staništa životinja, a gledanje preko koprene upotpunjava osećaj magije (scenografija: Bonjo Lungovi Konstantin Karakostov). Prizore međusobno povezuje monolog iz off-akoji vrlo poetičnim jezikom pripoveda kratku istoriju glumca i lutkarstva.Muzika (Konstantin Karakostov) se kreće od klasične, preko pesama ABBE, Majkla Džeksona, elektro muzike, a završava, srpskim kolom.

Uigran ansambl pozorišta (Danka Balać, Imelda Vereš, Danijel Dudaš, Elvira Gal, Zalan Greguš, Endre Kočiš, Ksenija Mitrović, Uroš Mladenović, Viktorija Palfi, Gertruda Fridrik) animira sedam različitih vrsta lutaka i pokazuje spretnost u isto toliko tipova lutkarstva. Stvaraju i pokreću životnje i ljude napravljenje od šarenih ploča geometrijskih oblika, od velikih sunđerastih površina, dugačkih svilenih traka, creva, odeće, koriste lutke koje se navlače na ruku, javajke i u jednoj sceni se poigravaju se teatrom senki. Lutke napravljene od više delova glumci u postupnosti sastavljaju pred publikom, zatim pokrenu lutku kao celinu i onda se prizor rastavlja i pretvara u drugi oblik. Postupnost i preciznost u građenju lutaka je oduševljavala decu u publici.

 Kako je Subotica multinacionalna sredina, pretposlednja scena je inscenacija narodne mađarske priče o pastiru zaljubljenom u devojku koja se pretvara u labudicu, a poslednja scena su muzičari i folkloraši u tradicinalnoj srpskoj narodnoj nošnji koji sviraju i igraju uz kolo. Tako se u predstavi podvukla ideja tolerancije i razmene kulture.

 Predstava je prikazala upravo ono što i sam naslov kaže, vrlo jednostavno i suptilno – ljubav prema pozorištu. Takođe je pokazala kako i od čega lutka može da nastane, kako da se kreće, šta sve lutkar uopšte može da radi sa lutkom. Glasovi iz off-a poslužili su tek kao svojevrsni omaž i zahvalnost zbog istrajnosti glumaca kroz vekove. Teatru s ljubavlju je predstava koja u fokus stavlja samu teatralnost, odgovara na pitanje šta je to pozorišno u pozorištu za decu, a vizuelnost i veštinu lutkara dovodi do perfekcije.

Autor fotografija:

Dejan Vuković

Autorka kritike:

Divna Stojanov

Naš tim kritičara

 

Ostavite komentar:

Pročitajte još:

Pratite nas:

O nama:

OD MALIH NOG(U) je regionalna platforma za razvoj i afirmaciju pozorišta/kazališta/gledališća/teatra za d(j)ecu i mlade. Okuplja organizacije i umjetnike koji svojim edukativnim, umjetničkim te teorijskim radom žele promijeniti stanje u sektoru.