Povedi dete u pozorište!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
I ove godine  međunarodna ASSITEJ (ASITEŽ) asocijacija  obeležava 20. mart - Svetski dan pozorišta za decu i mlade.

Na ovaj dan hiljade pozorišta i individualnih članova okupljenih u više od 85  nacionalnih ASITEŽ centara u svetu čita poruke uvaženih umetnika i kroz posebno pripremljene programe, skreće pažnju kulturne i šire javnosti ka pozorišnoj  umetnosti zа decu i mlаde,  na značaj pozorišne kulture za namlađe i mlade i njen uticaj  u odrastanju, obrazovanju i vaspitanju novih generacija. Obeležavanje 20. marta deo je višegodišnje ASITEŽ kampanje „Povedite dete u pozorište“ pokrenute 2012. godine. Ova jednostavna i jasna poruka poziva roditelje, nastavnike, pedagoge i sve koji brinu o deci da omoguće deci i mladima da ostvare njihovo pravo na umetnički doživljaj ne samo na ovaj dan već tokom čitave godine.

Uz već tradicionalne poruke predsednice međunarodne ASITEŽ mreže Su Džajls iz Australije, ovogodišnju poruku iz Srbije upućuje Jovan Caran, nagrađivani glumac i reditelj u oblasti lutkarskog pozorišta. 

Poruka povodom 20. marta – Svetskog dana pozorišta za decu i mlade

Ponosno sam prihvatio zadatak da napišem poruku povodom svetskog dana pozorišta za decu i mlade. I već u sledećem trenutku pala mi je na pamet prva rečenica iz predstave “Kapetan Džon Piplfoks” po tekstu Duška Radovića. Dotični kapetan tamo kaže: “Setio sam se sebe pa plačem…” Ova izjava bi lako mogla da definiše trenutnu situaciju u svetu onih koji se sa pozornice trude da ulepšaju nečije detinjstvo. Ne uzdiše gusarski kapetan Piplfoks samo zbog situacije u lutkarstvu, poneki uzdah otme mu se iz duše kad se seti koliko su skrajnute sve scenske umetnosti namenjene mladima. (O situaciji van mog horizonta se ne usuđujem da pišem) . Dovoljno je samo reći  korona. Ova reč je odnedavno glavna tema u žalopojkama o proređenom gledalištu. Odmah iza maršira  besparica. U dugoj koloni ovakvih reči čvrstim korakom stupa i  nerazumevanje. Dalje nabrajanje možete nastaviti i sami.

Na sreću, setio sam se jedne pesmice Duška Radovića iz predstave”Miševi i mačke naglavačke”.  U toj predstavi sam maskiran u miša recitovao:

Mamurni Miš u Memli Muzeja Merka Mrtvog Mamuta…

Milenijumi Minuše Mraz od Mamuta načini Masakr i pomor

Međutim Miš još Mrda. Mišu su Malo i Mraz i Mačka i Mišomor

Zatim sam se setio nas, lutkara, glumaca, plesača i pevača, svih nas sa ogromnom voljom za preživljavanjem. Kao putujući zabavljači, kroz vekove smo vukli kola sa opremom, po kiši i mrazu. I mi smo preživeli sve to. Nama su i mrvice sa teatarske trpeze bile dovoljne. Zato još uvek mrdamo, kao i onaj filozofski nastrojen miš.

Ni onaj sumorni kapetan Piplfoks nije ostao zauvek u Havani i kafani. Kukanje je odbacio zbog avanture pune teškoća i svakojakih opasnosti i savladao mnogoglavo  morsko čudovište. Sreća je da u našem svetu mašte ima dovoljno  Piplfoksa  i drugih gusara spremnih da uprkos svemu stupe u koštac sa svakovrsnim nemanima. Da već jednom pokažemo ko smo pravi mi.

Dragi kapetani i gusari i svi kojima je ovo važno. Moj predlog je da prvu citiranu rečenicu zamenimo ovom: “Setio sam se sebe i još uvek mrdam. Meni su malo i korona i besparica i sva čudovišta južnih mora”.

Jovan Caran

Poruka Su Džajls, predsednice ASSITEJ-a 

Svetski dan pozorišta jeste važan dan u ASSITEJ-evoj godini, a ASSITEJ svima poručuje: „Povedite danas neko dete u pozorište“ – podsetnik na odgovornost odraslih da deci i mladima omoguće da što je više moguće iskuse umetnost.

Povesti dete u pozorište znači ponovo se povezati s izvođenjem uživo, s idejama i emocijama, vezama među ljudskim bićima, a znači i negovati pravo dece i mladih na umetnost, kulturu i slobodu samoizražavanja. Slušati decu i mlade je veoma važno – još je važnije čuti ih i prihvatiti potrebu za promenom.

Da citiram ASSITEJ-ev Manifest, mi verujemo da je potrebno uraditi još mnogo toga kako bi se ispunile obaveze svih zemalja vezane za Članove 13 i 31 Konvencije UN o pravima deteta.

Ovo je naročito slučaj u svetlu tekuće pandemije, ratnih kriza koja se odigravaju u toliko zemalja širom sveta, kao i nasušne potrebe za ravnopravnošću i jednakom mogućnošću svakog deteta da živi u održivom, bezbednom i zdravom svetu. Umetnost i kultura daju nam priliku da zamislimo svet kakav želimo da stvaramo sa svojom decom i mladima i za njih, te su stoga ključni dok radimo na tome da osiguramo bolje uslove za društvo u kome živimo.

Ovo je vreme kada su živo pozorište i predstave više od svega potrebni kao potvrda da mašta može da pobedi strah. Ovo je vreme kada hrabrost i uverenja umetnika koji stvaraju pozorište i predstave za mladu publiku širom sveta mogu da pomognu da se stvori prostor za oslobađanje, katarzu i izražavanje radosti dece i mladih, gde god da se nalaze. Videli smo tako inventivno, rezolutno stvaralaštvo, takvu posvećenost, a znamo, na osnovu primera svih naših članova, da ne jenjava odlučnost da nastavimo da stvaramo pozorište i predstave za publiku od najmlađeg uzrasta, pa sve do adolescenata. Mi smo zajednica koja je postala snažnija.

Deca i mladi osetili su posledice gubitka socijalizacije, samouverenosti i nade i to je ostavilo dubok trag na njihovo mentalno zdravlje; donosioci odluka sa svih strana ćule uši i obraćaju pažnju. Našoj mladoj publici i učesnicima su umetnost, kultura, pozorište i predstave potrebniji nego ikad do sad; ta ključna iskustva koja otvaraju puteve, šire perspektive, mogućnost nemogućnosti, zabave i čudesa, lepote i emocija; iskustva koja daju smisao haotičnom svetu i podsećaju nas na bliskost celog čovečanstva.

Su Džajls,

Predsednica ASSITEJ-a

Ostavite komentar:

Pročitajte još:

Pratite nas:

O nama:

OD MALIH NOG(U) je regionalna platforma za razvoj i afirmaciju pozorišta/kazališta/gledališća/teatra za d(j)ecu i mlade. Okuplja organizacije i umjetnike koji svojim edukativnim, umjetničkim te teorijskim radom žele promijeniti stanje u sektoru.