Pozorište mladih osnovano je 1932. godine kao Lutkarsko pozorište, pri Sokolskom društvu u Novom Sadu. Pozorište je nastalo iz Sokolske sekcije lutkara, koja je formirana 1930. godine, uz veliku podršku starešina Sokola, dr Vladimira Belajčića i dr Ignjata Pavlasa. Dr Lazar Dragić, kasnije prvi pročelnik Pozorišta lutaka, poslat je najpre u Ljubljanu na tečaj lutkarstva. Iz Ljubljane je stigla i prva velika pokretna pozornica, prvih 11 lutaka – marioneta kao i delo koje će biti izvedeno. Na pozornici montiranoj u zgradi Matice srpske , u vežbaonici Sokolskog društva izvedena je, sa velikim žarom pripremljena, prva predstava – “Kraljević iz podzemlja”. Svoju salu Pozorište lutaka dobilo je 1936. izgradnjom Spomen – doma “Kralj Aleksandar I”, velelepnom i modernom zdanju izrađenom po projektu uglednog arhitekte Đorđa Tabakovića. Sala je imala 166 mesta a napravljena je i nova pozornica. Tokom II Svetskog rata Pozorište nije radilo i pretrpelo je veliku štetu – lutke, scenografija, kostimi su uništeni ili ukradeni. Pod imenom Vojvođansko pozorište lutaka počelo je da radi odmah po završetku rata, ali uz velike teškoće. U pomoć je pritekao Žarko Vasiljević, tada upravnik Vojvođanskog narodnog pozorišta. Usledila je promena imena u Gradsko pozorište lutaka, zatim Pozorište lutaka, da bi 1968. Pozorište dobilo svoj današnji naziv. Pozorište mladih je prvo lutkarsko pozorište u Srbiji i Vojvodini. Večernja, kasnije Dramska scena, počinje da funkcioniše 1991. godine. Od tada u Pozorištu mladih funkcionišu dve scene: Scena za decu i Dramska scena, a predstave se igraju u Velikoj i Maloj sali. Za više od osam decenija postojanja na scenu je postavljeno više od 300 naslova, odigrano više od 20.000 predstava, a videlo ih je blizu 3 miliona gledalaca. Za svoj rad Pozorište mladih dobilo je niz priznanja i nagrada, kako na domaćim, vojvođanskim i republičkim, tako i međunarodnim smotrama i takmičenjima.
Gledališče DELA
Gledališče DELA je gledališče sodobnih umetniških form. Ustvarjajo raznolike produkcije – od miniaturnih lutkovnih predstav, senčnega gledališča, varietejev pa vse do srhljivk. Njihova prednost je