“Videćete da trava šušti na vetru, jezerce žubori od trske što se u njoj njiše. Кraljičin kreštavi glas pretvoriće se u viku pastira, a rika goveda u daljini zameniće mukle jecaje lažne kornjače …”
Svako dete pored realnog sveta gradi i sopstveni svet. U zemlju čuda odlazi se veoma rano, naša mašta oko nje godinama gradi jake bedeme. Ali dođe vreme kada zidovi počinju da slabe, kada se stvaraju pukotine kroz koje se prolazi u neki drugačiji svet. Putovanje se nastavlja, a zemlja čuda je, iako najdraža, samo jedna stanica.
