U svom uvodu u roman “Čarobnjak iz Oza” Frank Lajman Baum piše o ljubavi mlade generacije prema legendama, mitovima i bajkama, i o velikoj sreći koju su “Grimove i Andersenove krilate vile” donele dečjim srcima. Međutim, on kaže i to da se te bajke već polako mogu u bibliotekama klasifikovati kao istorijske, jer je došlo vreme za neke nove čudesne priče u kojima nema stereotipnih duhova, patuljaka i vila. Zato je težio da “Čarobnjak iz Oza” bude moderna bajka u kojoj čudesno i zabavno imaju prednost u odnosu na scene koje izazivaju bol i noćne more.
Кada smo počeli da pripremamo predstavu “Čarobnjak iz Oza”, imali smo istu želju kao i pisac romana od kog smo počeli – da napravimo modernu bajku. Sa te strane, ostali smo u potpunosti verni originalnoj verziji, i možemo da potpišemo Baumove reči. Ali, s obzirom da je ona nastala još 1900, morali smo da imamo u vidu da su se od tada promenili pojmovi modernog, zabavnog, poetičnog i strašnog, dobra i zla. Кakva je današnja Doroti? Кo je njen Toto? Šta su danas pamet, ljubav i hrabrost? Zašto zlo ne bi bilo i pomalo smešno? Zašto dobro ne bi imalo ni jedan kvar? Кakav je to današnji opsenar koji zavodi mase i ubeđuje ih u sopstvenu veličinu? Odgovarajući na ova pitanja, udaljavali smo se postepeno od originala, upravo zato da bismo mu ostali što bliži.