Categories
Vesti

Dvije bečke premijere Sanje Tropp Frühwald i VRUM-a

U srijedu, 23. lipnja u sklopu međunarodnog Schäxpir festivala održat će se premijera dječje predstave Noću, dok će već 26. lipnja pozornica jednog od najvećih europskih kazališta za mladu publiku u bečkom Museum Quartieru ugostiti plesnu predstavu popraćenu live glazbenom izvedbom Lover`s Disco(urse).

Predstava Noću nastala je u koprodukciji VRUM-a, bečkog Schäxpir festivala i hrvatskog Kliker Festivala, a temelji se na motivima istoimene knjige Wolfa Erlbrucha. Autori nas vode na putovanje u noć, doba dana koje je sve samo ne jednolično i pospano, te otkrivaju što se to točno događa kada svi navodno spavaju. Predstava Noću obećava magično i uzbudljivo iskustvo za sve posjetitelje te slavi otpornost ljudskog duha u najmračnijim vremenima.

Uz premijeru, publici su na raspolaganju i dodatni termini 24. i 25. lipnja, dok će se hrvatska premijera održati u listopadu ove godine, u sklopu 6. Kliker festivala.

VRUM, "Lover`s Disco(urse)", foto: Alek Kawka
VRUM, “Lover`s Disco(urse)”, foto: Alek Kawka

Tri dana kasnije, 26. lipnja, održat će se premijera ljubavno plesne predstave Lover`s Disco(urse), nastale u koprodukciji kazališta Dschungel Wien i Kliker festivala, a sam projekt hrvatskoj je publici prezentiran u sklopu prošlogodišnjeg Klikera u Varaždinu.

VRUM, kao međunarodni kolektiv umjetnika, ovog puta okuplja međugeneracijski queer umjetnički tim sastavljen od sedam plesnih umjetnika (različitih backgrounda) i glazbenika od 16 do 60 godina, iz Austrije, Mađarske, Italije, Izraela i Tajvana. Riječ je o sedam ljubavnih aktivista koji kreću u potragu za „pravom ljubavi“ i istražuju svakodnevne, ali i emocionalno ekstremne situacije. Koliko daleko idem zbog ljubavi i usuđujem li se zbog nje riskirati sve?

Nakon premijere, slijede izvedbe 27. i 28. lipnja 2021., a zatim predstava seli u berlinsko kazalište za mlade Theater Strahl.

Umjetnička organizacija VRUM iza sebe ima više od 20 odrađenih međunarodnih koprodukcija autorskih predstava, uključujući i prijašnje suradnje s Dschungel Wien kazalištem za mlade, etabliranim kreativnim i umjetničkim centrom razmjene u kojem svoje mjesto uvijek pronađu najrazličitiji oblici izvedbe. Jedan od glavnih zajedničkih interesa je intelektualna emancipacija publike, posebno mladih, bez obzira na njihovo podrijetlo, spol i socijalnu pozadinu. Fokus je na osnaživanju mladih u pronalasku svog mjesta na ovom svijetu.

Premijere predstava, kao i sve ostale izvedbe, će se održati u skladu s preporukama epidemiologa, a sve s ciljem osiguravanja maksimalne sigurnosti svih izvođača, sudionika i posjetitelja.

Ulaznice za predstavu „Noću“ možete nabaviti na web stranici www.schaexpir.at, a za predstavu „Lover`s Disco(urse)“ na www.dschungelwien.at.

Categories
Vesti

Nagrada “Pavle Janković Šole” Divni Stojanov

NOVI SAD, Srbija – Žiri u sastavu: Milanka Gvoić, Dušica Marinović i Slobodan Govorčin, pročitao je dvadeset sedam tekstova koji su stigli na konkurs monodrame za decu i odlučio da se nagrada “Pavle Janković Šole” za 2021. godinu dodeli Divni Stojanov za tekst “Ajfelov toranj”.

Diploma i novčana nagrada u iznosu od 250 evra biće dodeljene pobednici u okviru 64. junskih programa Zmajevih dečjih igara. Nagradu će u ime Radio-televizije Vojvodine uručiti Suzana Petrović saradnica u dramskom i igranom programu. Tekst monodrame biće premijerno izveden na jubilarnom 30. Festivalu monodrama za decu Zmajevih dečjih igara u okviru manifestacije decembarski Zmajdani 2021. godine.

“Svi žele da budu srećni. Za nekoga je sreća kada se smeje, za nekoga kada pada sneg, drugi voze bicikl, vole prirodu. A neki, opet, srećni su kada rade i kada nešto prave. Oni su srećni i dok o tome maštaju i dok se tome nadaju. Srećni su i dok se pentraju na vrh drveta da izvide situaciju. Nije lako popeti se visoko. Može da se padne ili da te strah uhvati.

Ali oni koji ostanu oprezni, postanu sigurni a oni koji prebrode strah, ohrabre se. Posle toga, više i ne moraju da se pentraju da bi maštali. Кoračaju ulicama hrabri i srećni. Autorka ove monodrame voli svoj posao čim ga tako dobro radi.

I mi volimo naš posao jer možemo da sarađujemo sa takvim ljudima, a i vi ćete biti srećni kada budete videli ovu pobedničku monodramu na sledećim Zmajevim igrama. Na kraju, rekao bi svako, za sreću je potrebno mnogo! Ne treba mnogo, ali treba svega po malo”, navodi se u obrazloženju žirija.

Categories
Vesti

Uživo, samo za vas – Priče s malog odmora

Projekt Priče s malog odmora u čijem je fokusu promocija i afirmacija srpskog dramskog stvaralaštva za decu i mlade predstavit će se kroz prezentaciju, razgovor i scenska čitanja odlomaka iz dramskih komada autora Irine Subakov, Milice Nedeljković, Staše Petrović, Pavla Lazarevića, Mine Ćirić i Kristine Bojanić.

Javno čitanje drama je režirala Sonja Petrović, a odlomke će čitati Stefan Beronja, Miloš Lučić, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Rastko Mićić, Bojana Milanović, Sonja Isailović, Kristina Savkov i Darija Vučko. Ulaz je slobodan.

Priče s malog odmora predstavlja seriju zbirki kratkih dramskih tekstova za decu. Ovi mali komadi nisu samo namenjeni deci, već su i nastali kroz saradnju sa decom i zajednički rad mladih dramskih pisaca, učenika osnovnih škola i Udruženja ASSITEJ Srbija. Projekat je inspirisan deficitom savremene dramske literature, pogodne za rad sa dečijim i omladisnkim dramskim sekcijama. Istovremeno, nastao je kao podsticaj mladim dramskim autorima da pišu za najmlađu i mladu publiku.

Dramaturzi i studenti dramaturgije, prolazili su radionice vezane za tematski okvir svake zbirke komada, i radionice dramske pedagogije, a zatim odlazili u škole, da sami osmisle i izvedu svoje radionice sa školskom decom. Inspirisani ovim susretima, radili su na svojim komadima, uz konsultacije sa dramaturzima i stručnim saradnicima okupljenim oko Udruženja ASSITEJ Srbija.

U okviru projekta Priče s malog odmora, do sada je objavljena jedna zbirka, a dve su u pripremi. Prva je posvećena svakodnevnim temama iz školskog života. Druga zbirka, zbirka je svetosavskih priča, odnosno kratkih komada koji na svež i inovativan način obrađuju najčešću temu svih školskih dramskih sekcija u Srbiji – temu života i prosvetiteljskog rada Svetog Save. Treće izdanje pod nazivom „Deda Mraz nije otet“ ima za cilj da promeni klišeiziranu dramaturgiju novogodišnjih predstava. Sve tri zbirke su, odnosno biće, objavljene u izdanju Kreativnog centra.

ASSITEJ Srbija, udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade je nevladina organizacija koja deluje u oblasti profesionalne pozorišne umetnosti za decu i mlade u Srbiji. Organizacija promoviše pozorišnu umetnost za mladu publiku na najvišem umetničkom nivou, podstiče i prati njen razvoj, afirmiše pozorišno stvaralaštvo i stvaraoce na domaćoj i internacionalnoj sceni sa ciljem da svojim ukupnim delovanjem utiče na promenu stava prema pozorišnom stvaralaštvu za mladu publiku. ASSITEJ Srbija okuplja profesionalna pozorišta za decu i mlade, institucije, festivale, grupe i pojedince koji profesionalno deluju u ovoj oblasti u Srbiji i broji preko 50 članova. Organizacija je aktivna u internacionalnoj zajednici kao član međunarodne ASSITEJ International mreže koja ima 85 nacionalnih centra u svetu i sa kojima ASSITEJ Srbija učestvuje u zajedničkim projektima. Organizacija sarađuje i sa drugim srodnim i paralelnim organizacijama i mrežama kao što su UNIMA, ITI, IDEA, Epicentar i drugim koje rade u oblasti pozorišta, drame i obrazovanja pod okriljem UNICEF, UNESCO, EU itd.

Categories
Vesti

Odabrani dobitnici priznanja Zmajevih dečjih igara za 2021.

Upravni odbor Međunarodnog centra književnosti za decu ZMAJEVE DEČJE IGRE jednoglasno je odabrao ovogodišnje laureate:

Nagrada Zmajevih dečjih igara za STVARALAČKI DOPRINOS SAVREMENOM IZRAZU U KNJIŽEVNOSTI ZA DECU u 2021. godini dodeljuje se književnici i novinarki Vesni Ćorović Butrić.

Nagrada Zmajevih dečjih igara za IZUZETAN DOPRINOS POPULARISANJU KNJIŽEVNOSTI ZA DECU u 2021 godini dodeljuje se književniku i prevodiocu Rastislavu Durmanu.

ZMAJEV PESNIČKI ŠTAP i čast da otvori 64. Junske programe Zmajevih dečjih igara 2021. godine, pripada književniku i dramaturgu Uglješi Šajtincu.

Uručenje priznanja planirano je za 22. jun ove godine.

Categories
Kritika

Šarenilo svedeno na crno-bijeli svijet

Djeca u svom kazalištu vole igru i akciju, pjesmu i ples, a roditelji, pak, jasnu poruku o kojoj će u danima nakon predstave moći raspravljati s malenim gledateljima. Ako iz tog kuta bacimo pogled na novi mjuzikl Žar ptice o štetnosti nezdravog života, Mama, ja sam pozelenio!, dobili smo punokrvni kazališni hit za djecu, što potvrđuju i reakcije mlađahne publike na prvoj reprizi. No budući da se ovakvim površnim uvidima više bave marketinški stručnjaci, nego kritičari, vrijeme je da uronimo u pjesmu, razložimo je na dijelove i procijenimo drži li vodu ili tone u njoj poput kamenčića.

Mama, ja sam pozelenio! autori nazivaju šarenim mjuziklom za djecu koji se bavi vrlo važnom i aktualnom temom. Riječ je o dječjoj tromosti i debljini kao rezultatu nedovoljnog kretanja, pretjeranog druženja s kompjuterskim igrama i neobuzdanog uživanja u nezdravoj hrani. O temi, jasno, treba pričati na svim razinama – od obitelji i škole do kazališta, samo je pitanje na koji način. Dok su u prošlogodišnjoj predstavi Ako kažeš, gotov si! drugoj važnoj dječjoj temi – vršnjačkom nasilju – žarpticaši pristupili žestokim scenskim istraživanjem bullinga, debljini i nekretanju odlučili su, logično, pristupiti predstavom ispunjenom pjesmom, plesom i intenzivnim igračkim ritmom. Samim time, početni izbor bio je vrlo dobar, no na njega se naredalo nekoliko slabih karika koje su dobrim dijelom uzdrmale odličnu početnu poziciju.

Prva je slaba karika neuvjerljiv libreto Igora Weidlicha u kojemu se jednostavna i čista priča o tromom dječaku, koji zbog ljubavi pokušava promijeniti životne navike, gradi oko neuvjerljivih i forsiranih motiva. To rezultira brojnim slabostima i neuvjerljivostima, između ostalih, izostankom emocionalne veze s akterima. Tako mladi tinejdžeri ne bivaju oduševljeni i zaluđeni curama, novim mobitelom ili  kompjuterskom igrom, već novootvorenom pekarnicom koja ih dovodi do čiste ekstaze, majka naslovnog junaka krajnje je pretjerano zaštitnički raspoložena, njegova fizička slabost jednako je neuvjerljiva, a obrat forsiran i zbrzan. Sve je to na sceni oblikovano, sasvim suprotno podnaslovnom šarenilu, u crno-bijeloj krajnosti.

"Mama, ja sam pozelenio", foto: Mare Milin
“Mama, ja sam pozelenio”, foto: Mare Milin

Jasno je da u fokusu mjuzikla za djecu ne treba biti slojevitost priče, odnosa ili karaktera, već čistoća i jasnoća koje otvaraju prostor pjesmi i scenskoj igri, no ovdje je jasnoća svedena na dva krajnja pola koji su se svojom neuvjerljivošću nametnuli ostatku predstave – likovi su ostali plošni, odnosi među njima crno-bijeli, a u razvoju radnje logiku je zamijenila nemotivirana opreka. Sve te elemente nisu uspjeli prikriti i nadjačati vrlo zgodni songovi koje potpisuje Bojan Jambrošić, a koji su fino uranjali u dječje uši, zavodeći ih ritmom i promjenama.

Redateljica Marijana Matoković predstavu je izgradila od niza epizoda razdvojenih kratkim crnim prelazima. Same epizode oblikovane su od songova produženih i(li) razlomljenih u zaokružene cjeline koje su se naslanjale jedna na drugu sadržajno, no ne i ritmički. Naime, izostalo je ritmičke izmjene i dijaloga između epizoda koje su uglavnom nanizane u visokom, na mjestima furioznom ritmu, u kojemu je i u pravilu odbojni crni prijelaz djelovao kao dobrodošao predah. Ta furioznost s jedne strane djeci nije dala vremena za predah, no s druge se s vremenom pretočila u monotoniju te nije dopustila naglašeniji prodor emocije u predstavu.

Bojan Jambrošić ne potpisuje samo autorstvo songova, već i tumači glavnog junaka Bojana, što predstavlja još jednu slabu kariku ove predstave. Naime, u društvu odličnih glumaca Dunje Fajdić, Petra Atanasoskog, Vesne Ravenšćak Lozić i Bogdana Ilića, Jambrošić se glumački izgubio te je neuvjerljivost, slabost i nesigurnost zamijenio površnom prenaglašenošću. Iako je pjevačke dionice očekivano odradio vrlo dobro, u nekim se songovima, poput hip-hoperskog, osjetila njegova izvedbena nelagoda, odnosno nedovoljna opuštenost i prepuštenost igri. Rezultat svega toga bio je, ponovo, izostanak emocionalne povezanosti gledatelja s glavnim junakom, s njegovim fizičkim i ljubavnim problemima i konačnim uspjehom.

Dunja Fajdić i u ovoj je predstavi pokazala potpunu prepuštenost igri i likovima koje tumači. Kao Bojanova ljubav bila je šarmantna i jednostavna, bez nepotrebnih infantilizacija, dok je kao doktorica bila vrlo duhovito karikaturalna. Njena uživljenost u igru najbolje se pokazala u songovima u kojima se predavala pjesmama, ne bježeći niti od pokojeg pucanja glasa i promašenog tona koji su samo pojačavali šarm njene igre. Petar Atanasoski bio je uvjerljiv Bojanov prijatelj i duhovita, no ipak malo pretjerano iskarikirana mama, ali njen problem prodire u sam lik kojemu se scenska karikatura nametala kao jedino logično rješenje. Bogdan Ilić također je vrlo dobro i dopadljivo oblikovao drugog Bojanovog prijatelja, dok je s tatom, znatno diskretnijim, nježnije zakoračio u karikaturu. Jedina realistična odrasla osoba bila je profesorica koju je Vesna Ravenšćak Lozić uspješno oblikovala kao moralnu vertikalu i čvrstu točku, dok je pekaricu duhovito razigrala. Sve troje bili su pjevački uvjerljivi, energični, opušteni i prepušteni, što je dobrim dijelom nosilo predstavu.

Tihana Strmečki songove je koreografirala diskretno, uz stalni pokret, no ne i naglašeno uočljivu koreografiju. Irena Kraljić kostime je oblikovala u stilu podnaslova – šareno i mladenački, pomalo neuvjerljivo oblikujući Bojanovu debljinu, dok je scenu pročistila na osnovne i lako pokretne rekvizite. Ivan Štrok svjetlom je jasno stvarao i podcrtavao promjenu boje unutar likova, ali i njihovih tanjura. Zaključno, predstava Mama, ja sam pozelenio! potencijalni je hit gotovo furioznog igračkog ritma, no s većim brojem slabih karika koje izviru iz neuvjerljivog libreta i slabašne glavne role.

Categories
Vesti

Izabrane predstave za 24. hrvatski Assitej

U Čakovcu će se od 11. do 16. listopada (nadamo se uživo i pred punim tribinama) naći sljedeće predstave u izboru Franke Perković Gamulin:

Kazalište lutaka Zadar, Caffe kraljevstvo

Kazalište Mala scena, Sunce djever i Neva Nevičica

Kazališna družina Ivana Brlić-Mažuranoć, Evo poze Ezopove

Gradsko kazalište Sisak, Doktor Svelječić

GK Joza Ivakić, Vinkovci i Dječje kazalište Branka Mihaljevića iz Osijeka, Ljepotica i zvijer

GK Požega, Zatočenik kule bro

GK Žar ptica, Pustolovine baruna Münchausena (kritiku Igora Tretinjaka pročitajte ovdje)

KD Pinklec, Plavo sunce na žutom nebu

Teatar Fort Forno, Kazalište Virovitica i Akademija za umjetnost i kulturu u Osijeku, U kažnjeničkoj koloniji

Zagrebačko kazalište mladih, Knjiga o ljetu

Više o predstavama u vodiču uoči festivala, a kritičke osvrte na njih čitajte nakon festivala. Susret profesionalnih kazališta za djecu i mlade Hrvatskog centra Assitej tradicionalno se održava u Čakovcu uz domaćine iz Kazališne družine Pinklec.

Categories
Vesti

Premijera omiljenog dječjeg klasika „Hajdi“

Mnogi ljudi će, kao odgovor na pitanje koja im je omiljena knjiga iz detinjstva, odgovoriti da je to Hajdi Johane Špiri. I tako je već blizu 150 godina. Johana Špiri je napisala svoje najpoznatije delo 1881., za vreme francusko-pruskog rata da bi zabavila i utešila ranjenike i izbeglice u tim teškim vremenima. Čim se pojavila, priča o Hajdi je svojom svežinom i ljupkošću unela nešto novo u književnost za decu – vitalnost, životni elan, inspiraciju i osećaj slobode u kome se svako dete vrlo rado prepoznaje.

U današnjim vremenima, kada nam je naša planeta na najsuroviji način poručila da moramo da zastanemo i pogledamo se oči, kada su materijalistički pristup životu i otuđenost od prirode postali preovlađujući okvir u kome deca odrastaju, ova priča je posebno aktuelna i potrebna mladom gledaocu.

Postoji mnogo filmskih, pozorišnih, televizijskih, pa čak i operskih adaptacija ovog romana, ali nijedna u Srbiji. Zato Pozorište „Boško Buha“ želi da da svoj doprinos tom nizu, pogotovo s obzirom da je reč o velikom klasiku za decu, pa nema sumnje da ova priča pripada glavnoj repertoarskoj liniji Pozorišta, i čak je vrlo neobično da do sada nije postavljena.

Premijera za decu održat će se 19. juna u 12 časova, premijera 20. juna u 20 časova, a prva repriza 26. juna u 12 časova.Karte možete kupiti na biletarnici Pozorišta, ili online – putem sajta http://buha.rs/

U nastavku pogledajte autorsku i glumačku ekipu predstave:
REDITELJ Đurđa Tešić
SCENOGRAF Isidora Spasić
КOSTIMOGRAF Zora Mojsilović
КOMPOZITOR Vladimir Pejković
SCENSКI POКRET Damjan Кecojević
INSPICIJENT Slobodan Popović
SUFLER Miljan Miljanović
ORGANIZATOR Tanja Perović
ASISTENT ORGANIZATORA Gala Dimović

Lica:
HAJDI Mia Jovanović
PRIPOVEDAČ 1 Кatarina Gojković
PRIPOVEDAČ 2 Branislav Platiša
PRIPOVEDAČ 3 Jelena Trkulja
PRIPOVEDAČ 4 Nemanja Oliverić
PRIPOVEDAČ 5 Uroš Jovčić
PRIPOVEDAČ 6 Milica Sužnjević

Categories
Vesti

KREATIVNE LJETNE VEČERI

Categories
Vesti

Začenja se festival Kalejdoskop

PROGRAM 11.6.2021
https://fb.me/e/TkZiYgW8
GLOBUS / 17.00
POSLEDICA p.2 / odprtje razstave
(voden ogled z Urško Medved)
Avtor: Urška Medved
Produkcija: KUD Qulenium Ljubljana,
Koprodukcija: KD Qulenium, Pekinpah
»Po končanem performansu ostanejo sledi. Sled znoja na tleh, sled mavca, s katerim sem plesala, kri za nohtom palca. In potem? Posledice, snovne in nesnovne.«
Posledica je transdisciplinarni projekt, ki skozi obravnavo prostora in časa ter prisotnosti in odsotnosti tvori vez med performativno in vizualno umetnostjo. Kaj se zgodi, ko nastopajoča odide? Ali prisotnost določa perfromans in ga torej odsotnost spremeni v nekakšno razstavo ali performans brez performerja? Avtorica se osredotoči na večdisciplinarno povezljivost lastnega telesa s tekstilnim medijem, na razmerje med živim in neživim. Kaj je mogoče reči o njunem sobivanju? V procesu nastali tekstilni objekti po njenem odhodu ostanejo, njihova snovnost se po odhodu ne spremeni, vendar beležijo avtoričin obstoj pred časom njenega odhoda. Čas pred določenim začetkom. So sledi, ki ostanejo.
Posledice želijo doseči transformacijo performativne umetnosti, katere značilnost sta minljivost in neponovljivost ter jo tako prestaviti v področje vizualne umetnosti, ki dovoljuje bivanje v prostoru in času. Toda, kje se izrisuje meja med njima? Ali se?

PREŠERNOV GAJ / 18.00
GIBOTRON – solo plesne miniature Qulenium z gosti
Na Gibotronu se bodo s svojimi solo koreografijami predstavili ustvarjalci, ki delujejo v okviru Quleniuma. Med njimi bodo posamezniki, ki so se prvič srečali s svojim solističnim procesom in tudi tisti, ki so že uveljavljeni na državnem in mednarodnem nivoju.

PREŠERNOV GAJ / 19.30
Lahkotnost / plesna predstava (Ana Romih)
Ideja, izvedba, koreografija: Ana Romih 
Svetovanje: Saša Lončar
Dramaturgija: Jasmina Založnik
Fotografija: Urška Boljkovac in Matija Lukić
Svetovanje pri strukturiranju pesmi: Kaja Janjić
Glasba: Slavko Stojakovič (Veztax)
Kostumografija: Tina Pavlin
Produkcija: KUD Qulenium Ljubljana
Koprodukcija: KD Qulenium Kranj, Kino Šiška
S podporo Mestne občine Ljubljana, Mestne občine Kranj, JSKD, Pionirski dom – center za kulutro mladih
Avtorico v solu Lahkotnost prvenstveno zanimajo taktike in strategije, s katerimi poskušamo povrniti telesu in misli nekaj tiste lahkotnosti v prisotnosti, ki jo običajno občudujemo pri otrocih ter načini, ki nam omogočajo, da se odtrgamo od navlake, ki jo posamezniku nalaga turbo kapitalistični ustroj.
Avtorica se poigrava z metodami, h katerim se zatekajo posamezniki, da bi se osvobodili spon, katere jih bremenijo. Uveljavljene pristope vzpostavi in prevaja v gibalni material, ga postopoma plasti in osvobaja šablonske recepture. Z vnosom ironije in humorja razbija enoplastno razumevanje ter tudi gledalca popelje v lahkotnejše stanje.

PREŠERNOV GAJ / 20.30
LSLSLS / Plesna predstava (Lana Hosni in Matej Kejžar) Scenografinja, oblikovalka luči: Petra Veber
Producent: Žiga Predan Produkcija: Pekinpah & Matej Kejžar
V večletnem raziskovalnem in kompleksnem projektu Language Sausage (LS) nas Matej Kejžar sooči s plesnim performansom LSLSLS, v katerem sodeluje s hrvaško plesalko Lano Hosni. Digitalno zoperstavi telesnemu. Aktualnosti in skorajda samoumevnosti »digitalne« paradigme v sodobnosti ne jemlje zlahka, temveč prepoznava nujnost mišljenjske in umetniške potopitve v samo jedro te teme, v dinamike načinov obstoja. »Digitabilnost je razdrobljena in nevidna, v nasprotju s telesnostjo, ki je konstantna in analogna,« poudari in doda: »Digitalizacija je abstraktna, kar ima svoje učinke na procese utelešanja v digitalnem okolju.« Kejžar v delu LSLSLS pooblasti posameznika, plesalca, da direktno izkusi obstoječe digitalne strukture, a to naj nujno počne pod težo dvoma. Še več, ustvari naj nove strukture. Z drugimi besedami, LSLSLS je umetniška raziskava o načinih bivanja v prenasičenem digitalnem okolju, na vmesniku digitalnega in fizičnega ter vpraša: kako se v resnici »čuti« digitalnost?

PROGRAM 12.6.
https://fb.me/e/Y4CVkouG

PREŠERNOV GAJ / 12.00
GIBOSKOP / produkcija Qulenium in pridružena članica JSKD OI Kranj s Plesno revijo Hopla 2021

MAISTROV TRG / 18.00
KOVČEK / Absurdistična predstava
Produkcija: Gledališče Nebo
Scenarij: Petra Stare
Likovna zasnova, scenografija: Andrej Štular
Kostumografija: Ksenija Ponikvar
Režija: skupinsko delo
Sodelujejo: Neža Štular, Ana Štular, Mina Lenardič, Zarja Broder, Jernej Šmid, Bojan Pretnar, Ksenija Ponikvar, Andrej Štular, Petra Stare, Tisa Gizdavčić, Marko Kovačič, Uliana Dorofeeva, Irina Dorofeeva, Irina Vehovec, Vanja Legac, Mare Kern, Tomaž Štular, Milan Perne, Lucija Čermelj, Dalaj Eegol, Nace Fojkar
Kovček je predstava, inspirirana z literaturo ruskega avantgardista Daniila Harmsa. V njej se avtorjeva življenjska zgodba prepleta z odlomki iz njegovih del. Harms si je prizadeval za celostno gledališče, kjer so vse uprizoritvene prakse enakovredne. V predstavi se prepletajo literarni, likovni, glasbeni, lutkovni, gledališki, gibalni in performativni elementi. Kovček je “trk stvari”, pri katerem se pojavljajo nasprotja in izvedbeni načini, ki so jih uporabljali tako Harms kot drugi nadrealisti in absurdisti tistega in kasnejšega časa.

PREŠERNOV GAJ / 19.00
Neke noči neke deklice umirajo / Koreopoezija (Mojca Kasjak)
Produkcija Zavod MOJa KreacijA Maribor
Avtorici projekta: Katja Gorečan in Mojca Kasjak
Avtorica poezije in dramaturgija: Katja Gorečan
Koreografija, odrska postavitev, režija, izvršna produkcija: Mojca Kasjak
Dramska interpretacija poezije, avtorica uglasbene poezije in režija: Alenka Vidrih
Izvajalke in soustvarjalke, kreacija giba: Petja Golec Horvat, Ivana Kocutar, Ajša Mara Kacjan, Simona Bobnar Radenković
Oblikovanje zvoka: Toni Soprano Meneglejte
Oblikovanje svetlobe: David Orešič
Izdelava kostumov: Milena Petelinšek
Kaj se zgodi, ko nasilje nad telesom povzroči izgubljanje. Kot v intimni zgodovini žensk, v katerih se kaže njihov položaj neeksistenčnega. Kaj se zgodi, ko tvoje telo ni več tvoje? Kot nebivajoče po sebi, kot stanje, ko pripada nekomu ali nečemu drugemu (nekemu drugemu pomenu). Ogroženo je razvijanje telesa, saj je prepovedano gibanje in stik z zunanjim svetom. Kaj lahko povzroči tesnoba omejevanja? Telo postane last nekoga drugega. Deklice za varno okolje svojega bivanja uporabijo svoja telesa v več fazah: telo, ki ne biva, telo, ki vznika, telo, ki raste in telo, ki se razširja ter zavzame svoj prostor, ki mu pripada.

PREŠERNOV GAJ / 21.00
KUP KUNCEV / Plesna predstava (Marina Abib, Beno Novak)
Produkcija: KUD Qulenium, Casa do Movimento (Brazilija)
Koprodukcija: Kino Šiška, Maska, Performact.
Avtorja in izvedba: Marina Abib, Beno Novak
Dramaturgija: Jasmina Založnik
Svetovanje: Saša Lončar
Kostumografija: Tina Pavlin
Ilustracija in Oblikovanje: Renata do Val
Fotografija: Georgious Portugalus, Matija Lukić
Oblikovanje
Luči: Andrej Petrovčič
V predstavi se na odru srečata dva plesalca, ki prepleteta vsak svojo zgodbo v skupno pripoved. Predstava temelji na fizični manifestaciji lastnih izkušenj in je izrazito plesna in fizična. 
Delo je bilo razvito z deljenjem, dekonstrukcijo in preučevanjem življenjskih situacij, spominov, dogodkov, kateri so na naši preteklosti pustili vtis, z iskanjem vzporednic med izkustvi različnih oseb in z razvijanjem gibalnih materialov na podlagi le teh.
Govori o tem, kako na koncu koncev vsi v življenju izkusimo podobne stvari in prestanemo podobne preizkušnje – odkrivamo povezave med individualnostjo in kolektivnostjo. 

Sam naslov predstave izhaja iz južnoameriškega mita o štiristo zajcih – Centzon Tōtōchtin. 
V mitu je bog medicine Petecatl, posilil boginjo alkohola Mayahuel in rodilo se je 400 (nešteto) zajcev, kateri predstavljajo bogove opitosti – vsak s svojo nalogo in svojim karakterjem.
Ljudje so verjeli, da te skozi vsako izkušnjo ali pomemben dogodek v življenju, spremlja eden od zajcev. Smatrali so jih kot spremljevalce življenja / odraščanja ter verjeli, da ko se napiješ / opiješ, te obsede vseh 400 zajcev.
Isti mit je v svoji knjigi Alica v čudežni deželi uporabil tudi Lewis Carroll, s to razliko, da Alico skozi njene dogodivščine vodi en in isti zajec.

“Predstava govori o potrebi po našem izstopu iz cone udobja, in da si dovolimo, da nas vodi kup kuncev, da nam le ti pomagajo oditi in se vrniti, se spomniti in pozabiti, se izgubiti in najti, se smejati in jokati, začutiti izkušnjo in nas na koncu povezati v kolektivno nezavest.
Govori o nasprotjih naših čustev, odnosov in našega obstoja ter o tem, kako ta nasprotja ustvarjajo celoto / enotnost – nasprotja, zaradi katerih doživljamo življenje.
Nekaj, kar je z besedami neprevedljivo.”

Kolofon:
Projekt so omogočili: MOK, JSRSKD
Medijski sponzor: Gorenjski Glas
Direktorica Kalejdoskopa: Ana Romih
Odbor: Beno Novak, Filip Štepec, Jernej Šmid in Lucija Čermelj
Tehnična izvedba Kalejdoskopa: SUBART
Strokovno spremljanje programa: Ajda Tomazin
Oblikovanje: Eva Romih
Foto: Matija Lukić
Informacije o programu: Facebook stran KD Qulenium
Posebna zahvala: Barbari Romih in Zori Černe

 

Categories
Vesti

Družinski muzikal Kure?!

Novoizvaljeni piščanček (Maša Tiselj) razveseli Ata Petelina (Srđan Milovanović), Mamo Kokoš (Nuška Drašček) ter celotno kurjo družino. Zvedavo Malo pišče raziskuje svoje ptičje korenine, dinozavrske prednike in pravljičnega petelinjega zmaja, medtem pa spoznava tudi manj prijetne plati življenja v Rezikinem kurniku.

K ustvarjanju družinskega muzikala Kure?! smo povabili mednarodno uveljavljene slovenske umetnice in umetnike. Zgodbo in like so navdihnile knjige svetovno znane pisateljice in ilustratorke Lile Prap, ki je tudi soavtorica besedil pesmi. Glasbo je napisal Leon Firšt, najprodornejši slovenski skladatelj mlajše generacije, scenarij pa dramaturginja Nuša Komplet Peperko.

V Hiši kulture Celje se organizacije velikih glasbeno-gledaliških produkcij lotimo, ko smo k temu poklicani – ko smo prepričani, da lahko slovenskemu kulturnemu prostoru ponudimo nekaj izjemnega. Tako smo pred desetimi leti uprizorili slovensko opero Benjamina Ipavca Teharski plemiči, pred petimi leti pa spektakularni muzikal Veronika Deseniška, ki je z osupljivo scenografijo – mogočnim grajskim obzidjem celjskega Starega gradu odetim v 3D video projekcije, pretresljivo zgodbo, vrhunsko glasbo in zvezdniško zasedbo navdušil desettisoče gledalcev po vsej Sloveniji.

Zasedba:
Nuška Drašček – mama kokoš
Srđan Milovanović – ata petelin
Maša Tiselj – malo pišče
Goro Osojnik – Rezika
Leon Firšt – kokoš pianistka
Ana Mezgec – kokoš violinistka
Žiga Vešligaj – kokoš saksofonistka
Janez Krevel – kokoš kontrabasistka
Gregor Hrovat – kokoš bobnarka

Ustvarjalci:
Andrej Jus, režiser
Aja Zupanec, koreografinja
Simon Dvoršak, glasbeni vodja
Matija Kovač, scenograf
Andrej Vrhovnik, kostumograf
David Andrej Francky, oblikovalec svetlobe
Matej Kovše, oblikovalec zvoka
Miha Firšt, producent

Produkcija: Hiša kulture Celje
Prodaja vstopnic:
www.muzikal-kure.si
www.mojekarte.si
Vsi bencinski servisi (Petrol, OMV), trafike (Delo in 3DVA) in prodajalne Big Bang.

V skladu z odloki vlade je udeležba na kulturnih dogodkih dovoljena osebam z negativnim testom na covid-19, cepljenim ali prebolevnikom. Za otroke to pravilo ne velja.

Categories
Vesti

OTVORENE PRIJAVE ZA KAZALIŠNI KAMP

Od 28.juna do 16. jula ove godine u Zagrebu održaće se kazališni kamp za za djecu od 7 godina.

Polaznici će upoznati improvizaciju kao dramski oblik stvaranja “u hodu“. Ona će tijekom kampa prerasti iz izdvojenog djelića dramske igre u smislenu cjelinu, koju ćemo razvijati i nadograđivati kao raznobojni mozaik. Polazišna točka improvizacija bit će svakodnevne prilike i neprilike i s njima povezane emocije jednog osnovnoškolskog djeteta. U procesu razvijanja i nadograđivanja improvizacija razvijat će se vještine pisanja i govorenja. Polaznici će proći cijeli stvaralačko-izvedbeno-produkcijski proces nastanka kazališne predstave, koji uključuje i izradu scenografije, odabir glazbe, oblikovanje rasvjete, izradu plakata te samu izvedbu.

Kamp podrazumeva:

Dramske radionice

Radionice scenskog pokreta

Kostimografske, scenografske i rekviziterske radionice

Radionice tona i rasvjete

Raspored održavanja:

radnim danom od 10 do 13 sati (neposredan rad)
srijedama 7.7. 2021. i 14. 7. 2021. od 19 sati (nazočenje izvedbama kazališnih predstava)
petak, 16. 7. 2021. u 19 sati (završna produkcija).

Prijave do 21. 6. 2021.
Cijena: 500,00 kn

Informacije i predbilježbe:
Narodno sveučilište Dubrava
Dječje kazalište Dubrava
Cerska 1, Zagreb
info@kazalistedubrava.hr
01 2050 030

Categories
Vesti

PREMIJERA PREDSTAVE “ČUDNA ŠUMA”

Ivana Koraksić je autorka koja neguje eklektični pristup pozorištu u kome miri cirkus, lutkarstvo, pokret i dramsko pozorište.

Čudna šuma je lutkarsko- žonglerska predstava, sa jakim pečatom vizuelnog pozorišta. Tema je odnos prema prirodi.

Miša i Bole su dva nestašna dečaka. Oni se zaneseni igrom izgube u šumi, i malo ogladne. Pojedu grickalice i bace papiriće u šumu. Šumski patuljci Šumko, Korenko i Jasenko ne vole da im neko baca đubre po šumi pa se se naljute i ne daju dečacima da izađu iz šume. Patuljci zadaju dečacima razne zadatke koje moraju da reše, da bi ih pustili da se vrate kući. Da li će se vratiti isti ili će malo drugačije misliti o prirodi, videćemo.

Аutor: Ivana Koraksić
Režija: Ivana Koraksić
Dizajn i izrada scenografije i lutaka: Zorana Milošaković-Tasić
Muzika: Igor Andrić
Dizajn kostima: Ivana Koraksić
Izrada kostima: Vesna Balać
Asistent izrade scenografije i lutaka: Marija Pokrajac
Igraju: Miša – Vojislav Šantić
Bole – Renato Ivić
Jasenko, Reka – Ivana Todorović
Šumko, Puž – Jovan Popović
Korenko, Drvo – Dragana Vasić

Ulaznice možete nabaviti na www.pinokio.rs i na blagajni najranije sat i po vremena pre početka predstave.