Categories
Vesti

PREMIJERA PREDSTAVE “ČUDNA ŠUMA”

Ivana Koraksić je autorka koja neguje eklektični pristup pozorištu u kome miri cirkus, lutkarstvo, pokret i dramsko pozorište.

Čudna šuma je lutkarsko- žonglerska predstava, sa jakim pečatom vizuelnog pozorišta. Tema je odnos prema prirodi.

Miša i Bole su dva nestašna dečaka. Oni se zaneseni igrom izgube u šumi, i malo ogladne. Pojedu grickalice i bace papiriće u šumu. Šumski patuljci Šumko, Korenko i Jasenko ne vole da im neko baca đubre po šumi pa se se naljute i ne daju dečacima da izađu iz šume. Patuljci zadaju dečacima razne zadatke koje moraju da reše, da bi ih pustili da se vrate kući. Da li će se vratiti isti ili će malo drugačije misliti o prirodi, videćemo.

Аutor: Ivana Koraksić
Režija: Ivana Koraksić
Dizajn i izrada scenografije i lutaka: Zorana Milošaković-Tasić
Muzika: Igor Andrić
Dizajn kostima: Ivana Koraksić
Izrada kostima: Vesna Balać
Asistent izrade scenografije i lutaka: Marija Pokrajac
Igraju: Miša – Vojislav Šantić
Bole – Renato Ivić
Jasenko, Reka – Ivana Todorović
Šumko, Puž – Jovan Popović
Korenko, Drvo – Dragana Vasić

Ulaznice možete nabaviti na www.pinokio.rs i na blagajni najranije sat i po vremena pre početka predstave.

Categories
Vesti

GRAND PRI ZA PINOKIJA NA 23. ZLATNOJ ISKRI

Žiri u sastavu:

Dragana Miloševska Popova, predsednica žirija

Ana Kolbianova, član žirija

Davor Dragojević, član žirija

Doneo je jednoglasno odluke o nagradama.

Nagrade za glumačka ostvarenja dodeljene su:

  • ansamblu predstave “Potraga za plavim zecom”: Mariji Radovanov, Slobodanu Ninkoviću i Saši Latinoviću – Pozorište mladih Novi Sad, Srbija
  • Petri Šarac za predstavu “Olala” – Kazalište lutaka Rijeka, Hrvatska
  • Bezeljak Mihi za predstavu “Pinokio” – Lutkovno gledališče Maribor, Slovenija
  • Alisi Oleinik za predstavu “Gerdina soba” – Osobnjak teatar, Peterburg, Rusija

Dodeljene su i tri specijalne nagrade:

  • za orginalnu priču – Selmi Parisi, predstava “Dečak koji je sanjao more”, Pozorišta lutaka, Mostar, Bosna i Hercegovina
  • za izuzetan glumačko scenski izraz – Hoseu Antoniu Pučadesu, predstava “Nimio”, Zero el kondukta, Barselona, Španija
  • za inovativnost u lutkarskom izrazu – predstava “Olala”, Kazalište lutaka Rijeka, Hrvatska

Na 23. Zlatnoj iskri uručeno je još pet nagrada:

  • za kreaciju lutaka – Nataliji Gočevoj, predstava “Pinokio”, Državno pozorište lutaka Ruse, Bugarska
  • za originalnu muziku – Juriju Leikinu, predstava “Gerdina soba”, Osobnjak teatar, Peterburg, Rusija
  • za scenografiju – Kiri Kamalidinovoj, predstava “Gerdina soba”, Osobnjak teatar, Peterburg, Rusija
  • za dramaturgiju – autorskom timu: Irini Subakov, Mariji Radovanov, Slobodanu Ninkoviću, Saši Latinoviću i Emiliji Mrdaković, predstava “Potraga za plavim zecom”, Pozorište mladih Novi Sad, Srbija
  • za režiju – Lani Tuminoj, predstava “Gerdina soba”, Osobnjak teatar, Peterburg, Rusija
  • GRAN PRI  23.Međunarnog lutkarskog festivala ,,Zlatna Iskra” Dodeljuje se  predstavi ,,Pinokio” , Lutkovnog gledališča Maribor, Slovenija

 

 

 

 

Categories
Kritika

Ko to tamo svetli?

Kada vam – dok prolazite ulicom, ili sedite u kafiću – priđe dete uzrasta između pet i petnaest godina (“maloletna osoba”) sa molbom za nešto novca ili hrane, šta obično uradite: okrenete glavu na drugu stranu, date nešto sitnine uz prekornu pouku, ili možda reagujete grdnjom/psovkom? Reč je tek o inicijalnoj situaciji, takoreći “naslovnoj strani” složenog klupka pitanja prošnje/ “maloletničke delinkvencije”/trafikinga/nasilja nad decom – klupka koje čini potresnu osnovu problemske i nimalo bajkovite predstave, što su je, polazeći od kultne Andersenove priče i dokumentarnog materijala iz već poluzaboravljene studije “Pozdravi nekog” psihologa Vesne Ognjenović i Budimira Nešića (1972), upriličile dramaturškinja Mina Petrić i rediteljka Sonja Petrović (“Ko je ubio Dženis Džoplin?”).

Scenska pripovest dveju mladih autorki, inspirisana, kako same navode, pitanjem “ko su danas devojčice sa šibicama i kakvim su opasnostima izložene?”, na suptilan i istovremeno konkretan način uspeva da postigne i dramski i edukativni učinak, zahvaljujući, najpre, veštoj kombinaciji triju scenskih postupaka. Siže istoimene Andersenove bajke funkcioniše, s jedne strane, kao osnovni okvir situacije glavne junakinje, to jest faza njene tragične sudbine – siromaštvo, usamljenost, hladnoća (godišnjeg doba, ali i metaforična hladnoća sveta u koji je bačena). Istovremeno, snovi Andersenove heroine, kao i simboili kojima su označeni – osobito simbolički niz “zvezda-novogodišnja prskalica-šibice” – poprimaju najpre ironični, a potom i gotovo tragični prizvuk, sučeljeni sa drugim slojem priče: naime, nizom prizora u kojima dokumentarni iskazi iz pomenute studije postaju, (dijaloški i scenski) sastojci jedinstvene a simbolične priče o zanemarivanju dece, njihovoj eksploataciji i uvođenju u kriminal – dakle, čitavoj jednoj, još uvek prećutkivanoj, skali nasilja.

Uvodeći, kao treći sloj predstave, komentatorske pasaže – tokom kojih sami akteri, “izlazeći” privremeno iz svojih primarnih uloga, daju prividno jednostavne, a bolno opominjuće definicije pojmova kao što su strah, ljubav, ili empatija – autorke ne samo da izbegavaju zamke zapadanja u sentimentalnost ili patetiku, već, promišljenim izborom mesta ovakvih iskoraka, uspevaju da pomere gledaoca iz udobne pozicije distanciranog posmatrača – što predstavlja, u krajnjoj liniji, nepretencioznu, ali veoma ubedljivu primenu brehtovskog efekta “očuđenja”.

Svesna da ovako složena konstrukcija traži vrstu izraza koji bi u gledaocu mogao da pobudi i kritičnost i saosećanje, rediteljka Sonja Petrović je svoju mladu glumačku ekipu vodila, bez većih odstupanja, putanjom koja poseduje igrivost bez infantilnog, emocionalnost bez patetike, ali i (u komentarima) argumentaciju lišenu dociranja. U tom smislu, izbor Kristine Savkov za naslovnu ulogu je nesumnjivo pun pogodak: dozu autentične svežine i nesvakidašnje samodiscipline, koju je nedavno demonstrirala kroz sjajnu epizodu u “Smrti gospodina Goluže”, Kristina Savkov je ovde razvila u ubedljivu demonstraciju žanrovske raznovrsnosti, koja ukazuje na velik potencijal. Pored nje, zahtevima ovakvog hibridnog stila u najvećoj meri je odgovorio Ervin Haddžimurtezić, a za kompletnu atmosferu komada ima presudne zasluge i dizajn svetla Nikole Marinkova. Najzad, neophodno je napomenuti da bi – barem prema intenciji autora – integralni deo zbivanja trebalo da predstavlja i razgovor izvođača sa gledaocima, neposredno nakon predstave: sudeći prema (pozitivnoj) reakciji premijerne publike, namera je više nego opravdana.

Categories
Vesti

FISTić – Ala je lep ovaj svet

Hoće li naši najmlađi moći kada porastu da kažu: “Ala je lep ovaj svet” ili će se pitati – gde je potok, a gde cvet? Hoće, ako od malih nogu počnu da uče koliko je važno da brinemo o prirodi i čuvamo planetu, poručili su organizatori – studentkinje i studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu sa Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture.

Glavni program šestog FISTića činiće internacionalna selekcija tri predstave sa akademija umetnosti iz Rusije, Nemačke i Bugarske, kao i festivalska produkcija studenata i studentkinja FDU, koju će publika imati priliku da gleda u pozorištu i onlajn.

Tim FISTić festivala priprema i edukativni prateći program koji sa predstavama glavnog programa ima za cilj da najmlađima ukaže na važnost teme ekologije i očuvanja životne sredine.

Festival se tematski nadovezuje na ovogodišnje 16. izdanje Festivala internacionalnog studentskog teatra (FIST), koji će biti održan pod sloganom “Usta na usta”, a u fokusu ima pitanje klimatskih promena.

Categories
Vesti

Počeo festival “Zlatna iskra”

Festival Zlatna iskra obogaćuje pozorišni život grada Kragujevca i Srbije svestranim kvalitetnim lutkarskim produkcijama. Raditi za decu znači imati ogromnu odgovornost u svojim rukama i zato mi pažljivo biramo program, kaže Jelena Stojanović Patrnogić, direktorka Pozorišta za decu Kragujevac. Znamo i da je naša publika navikla na bogat prateći program koji oživljava ulice grada Kragujevca a možda i veći broj predstava ili dana koliko traje festival, ali mi smo radili u skladu sa specifičnom situacijom. U pripremi programa vodile su nas dve stvari a to je neodustajanje i kvalitet predstava, istakla je direktorka Pozorišta za decu.

Na krilima Zlatne iskre osnovano je profesionalno pozorište za decu u Kragujevcu koje neguje stvaralaštvo namenjeno najmlađima.

Zlatna iskra je jedan od festivala kome se raduju ne samo najmlađi sugrađani već i roditelji a kojim se ponosi čitav grad i lokalna samouprava jer smo u prilici da ugostimo vodeća svetska pozorišta i stvaraoce plemenite lutkarske umetnosti koja razvija maštu i rasplamsava emocije mališana, rekao je Boris Kovačević, pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju. Ove godine kao i prethodne Zlatna iskra ima poseban značaj, jer u godini kada je tema nad temama svetska pandemija, organizator je pokazao želju i upornost da okupi izvođače iz šest zemalja sveta i pomogne svima nama, da bar za trenutak pobegnemo od realnosti, uživamo u šarolikosti lutkarskih predstava i da one postanu glavna tema. Zato hvala kragujevačkom Pozorištu za decu i izvođačima što su u izuzetno izazovnim vremenima pronašli način da upriliče Festival koji Kragujevcu jako puno znači, kazao je Kovačević i festival proglasio otvorenim.

U takmičarskom delu Međunarodnog lutkarskog festivala sa svestranom produkcijom lutkarskog, objektnog i vizuelnog pozorišta učestvovaće 7 pozorišta iz šest zemalja. Na sceni Pozorišta za decu igraće se predstave ’’Potraga za plavim zecom’’ Pozorišta mladih iz Novog Sada, iz Bosne u Hercegovine predstava Pozorišta lutaka iz Mostara ’’Dečak koji je sanjao more’’, Kazalište lutaka Rijeka nastupiće predstavom Olala, Teatar iz Peterburga – Rusija Osobenjak nastupaće predstavom Gerdina soba, Pinokija će igrati glumci Lutkovnog gledališta iz Maribora iz Slovenije i glumci Državnog lutkarskog pozorišta iz Ruse iz Bugarske. Iz produkcijske kuće Zero el produkta iz Barselone, Španija, igraće se predstava Nimio. Stručnim žirijem će predsedavati Dragana Miloševski Popova rediteljka i glumica iz Skoplja, a ove godine članovi Dragana Kragovića, glumac i reditelj iz Podgorice i Ana Kolbjanova, scenografkinja i kreatorka lutaka odlučivaće o najboljoj i najkvalitetnijoj predstavi. Na svečanom zatvaranju festivala i proglašenju pobednika, u čast izvođača i nagrađenih predstava u saradnji sa Muzičkim centrom Kragujevac nastupiće ansambl Renesans.

Inače, Pozorište za decu Kragujevac sa predstavom ’’Goli kralj’’ učestvovalo je na dečijem pozorišnom Festivalu “Mali Joakim“ održanom prošle nedelje u Gračanici. Kragujevačko dečije pozorište osvojilo je dve nagrade, ’’Mali Joakim’’ za adaptaciju teksta Goli kralj pripao je rediteljki predstave Biserki Kolevskoj i glumcu Petru Lukiću za uloge kralja i gostioničara u predstavi. Nagrade je na svečanoj ceremoniji otvaranja festivala uručila predsednica žirija Jelena Janjatović.

Predstave Zlatne iskre trajaće do 20. maja.

Categories
Kritika

DECA U POKRETU

„Bajka je priča o čudesima koja se ne mogu zbiti. Reč bajka potiče od reči ‘bajati’ što znači ‘lečiti boljku tajanstvenim rečima’. Bajke najčešće imaju srećan kraj, jer pravda na kraju pobeđuje. Sve bajke počinju sa: Jednom davno…“

Andersenova „Devojčica sa šibicama“ je sigurno jedna od najkontraverznijih bajki koja i posle dva veka izaziva različite komentare. Svedoci smo da je ponovo aktuelizovana polemika o tome da li je treba zadržati i nastavnom programu (lektira za drugi razred osnovne) jer je po mišljenju nekih korisnika društvenih mreža „najtraumatičnija priča njihovog detinjstva“. Sa druge strane psiholozi kažu da bajka sa ovako snažnom porukom iz mnogo razloga treba da ostane u programu jer podstiče sazrevanje i maštu iako izaziva teška osećanja, tugu, nezaštićenost, neizvesnost, poniženost… Ipak smo najbliži stavu ruskog književnog kritičara Dobroljubova, još iz vremena kada je bajka nastala: „Andersenove bajke imaju divnu osobinu koja nedostaje drugim piscima za decu. U njima ono što postoji u stvarnosti poprima pesnički karakter, a ipak ne plaše dečiju maštu kojekakvim duhovima i mračnim silama. Andersen oživljava obične stvari i pokreće obične nežive predmete…“

Želim nešto drugo/Hoću nešto novo/Otići negde treba/I početi ispočetka…

Čini nam se da je autorski tim projekta „Devojčice sa šibicama „, uz podršku rukovodstva Pozorišta mladih i saradnju sa civilnim sektorom (Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade – Bačka Palanka, Udruženje građana „Sloboda nema cenu“ – Novi Sad), hrabro iskoračio iz zone repertoarskog komfora osavremenjavajući ovu intrigantnu bajku i dodajući joj još jedan izuzetno važan segment, sa kojim smo svakodnevno suočeni, a koji se najčešće zaobilazi u širokom luku. To je priča o…  deci  u pokretu. O deci kojoj je ulica dom. O deci u koju često ne želimo da gledamo. O njihovim bajkama. Predstava o detinjstvu. O smrti. O empatiji. O trafikingu i strahu. Predstava o nadi i ljubavi. „Devojčica sa šibicama“ je predstava za decu i roditelje, i bajka koja nas uči da gledamo u ljude, a ne u zvezde, te da srećan kraj stvaramo upravo mi. Važno je naglasiti da je predstava prvenstveno namenjena deci starijoj od dvanaest godina i naravno odraslima jer ako se malo ozbiljnije sagleda to je populacija za koju, na globalnom nivou, u svim segmentima umetnosti, ima izuzetno malo kvalitetnih dela. Možemo na prste jedne ruke pobrojati autore i dela koja se bave tom ciljnom grupom u književnosti, filmu, pozorištu…

Suptilnim dramaturškim pristupom, Mina Petrić i Sonja Petrović, publiku suočava sa potresnim pričama koje se svakodnevno dešavaju, u našem neposrednom okruženju i često izazivaju nelagodu i pogrešne reakcije čak i onda kada su dobronamerne. Originalna bajka je isprepletana sa citatima iz knjige „Pozdravi nekog“ i autentičnim ispovestima dece iz Svratišta za decu i mlade Grada Novog Sada. Oživljavanjući obične stvari i pokrećući obične nežive predmete, rediteljski koncept Sonje Petrović se promišljeno zasniva na „jeftinoj“ scenografiji sačinjenoj od korišćenih kartonskih kutija i „antikviteta“ sa smetlišta, uz umešno korišćenje tehnike lutkarskog teatra objekata.

foto Vladimir Veličković

Jasmina Radujko je kostimografska rešenja ukomponovala sa „deponijskom“ scenografijom koristeći široki spektar iznošene garderobe sa buvljaka. Možda će oku strožijeg kritičara  zasmetati neutralnost bakinog kostima koji je, čini se, poizašao iz tehničko/mizanscenskog problema tj. pozicije naratora koji Veru Hrćan Ostojić, u ulozi bake,vezuje da veći deo predstave provodi na vrhu merdevina. Kompozitor Igor Sakač je toplom akustičnom podlogom dodao još nekoliko sentimentalnih elemenata u mozaik koji je kod većeg dela premijerne publike izazvao neku čudnu vlažnost u očima ili bar knedlu u grlu.

Glumačka ekipa na čelu sa Verom Hrćan Ostojić , doajenom lukarske i dečije scene srpskih pozorišta, se posvećeno u bez ostatka upustila u delikatnu problematiku koju nosi ova kompleksna priča. Prenoseći svoje zamašno iskustvo Vera Hrćan Ostojić stoički, bez puno patetike, uspeva da sa svojim mladim kolegama uroni u srž problema i da pored snažnog dramskog efekta podvuče i edukativnu poentu u nastojanju da rasvetli probleme najranjivijeg segmenta ne samo našeg društva. Još uvek mlada ali već iskusna Kristina Savkov, u naslovnoj ulozi, se sa ogromnom posvećenošću uhvatila u koštac emotivno veoma zahtevnim zadatkom koji veoma lako može da odvuče glumce na pogrešan trag kroz jeftina i predramljena scenska rešenja. Muški deo ansambla je na sebe preuzeo ogroman deo posla i odgovornosti dočaravajući mnogobrojne direktne i slučajne, dobronamerne i one druge aktere, sa kojima su deca koja žive ulici u svakodnevnom kontaktu. Posebno nas raduje što su nam Ervin Hadžimurtezić, Aleksa Ilić i Danilo Milovanović, koristeći različite glumačke tehnike, još jednom pokazali da se u Pozorištu mladih dosledno neguje rad na raznovrsnosti glumačkog zanata uz maksimalnu profesionalnost i posvećenost savremenim teatarskim kretanjima.

Posebno treba podvući ozbiljnost sa kojom je  autorsko/edukativni/izvođački tim pristupio procesu rada na predstavi kroz neposrednu saradnju sa decom i zaposlenima iz Svratišta za decu Grada Novog Sada uključujući u i stručne saradnike (psiholog Jelena Sokić i pravnik Dobrila Marković). Sa kojim elanom se čitav anasmbl posvetio ovom projektu nam govori i to da su, nakon burnog aplauza kojim su nagrađeni, izvođači zamolili publiku da ostanu u sali da bi porazgovarali o utiscima i eventualnim nedoumicama u vezi sa ovom problematikom i ta praksa je predviđena za sva buduća izvođenja.

foto Vladimir Veličković

Punu podršku ovom pionirskom poduhvatu je uputila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, Brankica Janković, koja je svojim prisustvom na premijeri i učešćem u razgovoru nakon predstave nas uverila da ta podrška nije samo deklarativne prirode. Na kraju možemo da konstatujemo da nas raduje što je Pozorište mladih u svom dugodišnjem plodnom radu pokrenulo još jednu veoma bitnu dimenziju, edukaciju mladih i njihovih roditelja i suočavanje sa neposrednim okruženjem. Ova predstava može da baci svetlo na mrak u kom žive deca koja rade na ulici. Makar to svetlo bilo – plamen šibice.

Categories
Vesti

RANI JADI prva ovogodišnja premijera Кraljevskog pozorišta “Zetski dom”

Prema riječima Ilije Subotića, direktora Кraljevskog pozorišta, aktivno učešće djece i mladih u kulturnom životu Crne Gore, a posebno njihova veća zastupljenost u kreiranju pozorišnih programa i projekata, predstavlja javni interes i jedan od prioriteta najstarijeg državnog teatra. Subotić je izrazio zadovoljstvo što normalizacijom repertoarskih aktivnosti u 2021. godini sa radom nastavlja i Studio Кraljevskog pozorišta „Zetski dom“ – važan i zanimljiv obrazovni program, u okviru kojeg će 19. maja biti premijerno izvedena navedena predstava.

Umjetnička direktora Lidija Dedović podsjetila je da je Petar Pejaković, pedagog i reditelj, zajedno sa dramaturgom Rajkom Radulovićem i ostalim saradnicima ušao u izuzetno kreativan proces – dokumentarnu formu, sa djecom Cetinja na važnu i sveobuhvatnu temu djetinjstva koja se nije preipitivala određeno vrijeme. “Djetinjstvo svi sadržimo bez obzira koje smo generacije ili uzrasne dobi, tako da ovu predstavu trebaju sa pažnjom da pogledaju svi uzrasti i sve generacije” – istakla je Dedović.

Dramaturg Rajko Radulović izrazio je zadovoljstvo što poslije pauze scena Кraljevskog pozorišta “Zetski dom” nastavlja život upravo sa najmlađima, a to je podsticaj koji nam treba u ovom vremenu. “Ovo je dokumentarno pozoriste, ja bih dodao fragmentarne priče koje su čiste, onako kako samo dijete može da ih izgovori, a bave se jako velikim i jako teškim temama. Siguran sam da će ova predstava imati to haramatično iskustvo, publika će se definitivno poistovjetiti sa pričama. Takođe sam siguran da će ova predstava imati katarzu, a to je cilj svake predstave” – istakao je Radulović.

Reditelj Petar Pejaković podsjetio je da je rad na predstavi “Rani jadi” u okviru Studija Кraljevskog pozorišta sa djecom Cetinja otpočeo prije više od dvije godine čitanjem Кišove božanstvene priče o njegovom djetinjstvu. “Danilo Кiš je napravio genijalno književno djelo, kao jedan od najznačajnijih evropskih pisaca XX vijeka. Odlučili smo da napravimo predstavu koja je inspirisana Кišovim pričama pa će djeca na ovoj sceni pričati svoje životne priče. Djeca Cetinja održaće pravi, veliki čas da sve može da bude mnogo bolje. Кiš kaže u jednom od svojih intervjua, nažalost na kraju svog prekratkog života, da je nekako ostao dužan i sebi i Cetinju da napiše knjigu, priče ili roman o Cetinju, o svom djetinjstvu i mladosti koju je proveo ovdje, pa mi na neki način odužujemo taj mali dug. Ovo je priča o ovom gradu, priča o djetinjstvu prodevenom u ovom gradu, o nekim jadima našeg vremena, i nadam se da će dio njegovih priča kod djece i gledalaca razviti kreativnost, oblikovati umjetnost kako bi u svakoj stvari oko sebe, ma kakva ona bila, prepoznali ljepotu, dobrotu i istinitost.

Učenica Tamara Jovićević je istakla da predstava “Rani jadi” u njoj izaziva različite emocije, samim tim što poput drugih učesnika dijeli svoje priče, dok je Damjan Stanojević podsjetio na početke rada na predstavi, pauzu zbog korona virusa, dvomjesečne online probe, te izrazio zadovoljstvo što će sa svojim drugarima igrati pred publikom 19. i 20. maja.

U predstavi još igraju: Aleksa Petrović, Lazar Martinović, Marija Pobor, Tamara Кaran, Sofija Stevanović, Tara Perović, Anđela Pavlović, Кrsto Pejović, Dimitrije Janković, Filip Ivanović i Vukota Čelebić.

Realizaciji predstave „Rani jadi“ započela je 2019. godine, dok je rad u nekoliko navrata prekidan zbog pandemije korona virusa.

Nakon premijere 19. maja 2021. godine u 19 sati, predstava će biti odigrana i dan kasnije u istom terminu.

Categories
Vesti

,,Ne pričaj mi bajke” – nova produkcija predstave za decu u Crnoj Gori

Dramski studio Prazan prostor najavljuje produkciju predstave za djecu (Ne) pričaj mi bajke koja nastaje u koprodukciji sa Fakultetom dramskih umjetnosti na Cetinju i Kotorskim festivalom pozorišta za djecu.

Posebno ističemo da primjerom saradnje obrazovne institucije, festivala i nezavisne umjetničke organizacije ukazujemo na jedan značajan produkcioni model koji strateški dovodi do jačanja pozorišne scene za djecu i mlade u Crnoj Gori.

Predstava je kolažne forme sa elementima storytelling tehnike, lutkarstva, teatra sijenki i video formata. Četvoro studenata master programa glume na FDU Cetinje autorke/i su cjelokupnog projekta. Nakon začetka radnog procesa kao ispitnog zadatka na predmetu Pozorišna režija uz mentorstvo profesora Petra Pejakovića, Jelena Laban, Jelena Šestović, Pavle Prelević i Stevan Vuković, nastavili su kreativni stvaralački proces u DS Prazan prostor, a zvanična premijera predstave planirana je na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu.

Autor fotografija je Krsto Vulović

Ostatak ekipe čine:
Saradnik na dramaturgiji: Ilija Gajević
Saradnik na video materijalu: Andrija Rašović
Saradnica na umjetničkom konceptu: Milana Matejić
Dizajnerka: Danka Dačević
Video: Pavle Simonović
Fotografija: Krsto Vulović
Producentkinja: Marija Backović

Autor fotografija je Krsto Vulović

Teksualni predložak su tri bajke H.K. Andersena i jedna narodna bajka: Djevojčica sa šibicama, Kako je vjetar promijenio nazive firmi na radnjama, Postojani olovni vojnik i U cara Trojana kozije uši.

DS Prazan prostor ovim projektom nastavlja da utiče na kvalitet i kvantitet pozorišne ponude za djecu i mlade, jača nezavisnu pozorišnu scenu i otvara prostor mladim umjetnicama i umjetnicima da istražuju nove forme.

Categories
Vesti

Dani Dragana Radulovića

Manifestacija “Dani Dragana Radulovića”, pod sloganom “Dijete je čovjek važan” biće održana danas i sjutra u Podgorici, a svečano otvaranje je najavljeno za 11 časova u Kulturno-informativnom centru “Budo Tomović”.

“Ova dvodnevna manifestacija ima za cilj da ukaže na značaj književnosti za djecu i omladinu i da kroz sadržajan i brižljivo koncipiran program afirmiše rad stvaralaca za djecu i dječijeg stvaralaštva, a Podgoricu dodatno promoviše kao grad koji snažno podstiče umjetnost i stvara prepoznatljive kulturne sadržaje”, saopšteno je iz Glavnog grada.

Manifestacija se organizuje povodom 70 godina od rođenja najpoznatijeg crnogorskog pisca za djecu i omladinu i značajnog kulturnog poslenika, Dragana Radulovića, a organizator i glavni pokrovitelj je Glavni grad u partnerstvu sa Fondacijom Dragan Radulović.

Na svečanom otvaranju će biti uručene nagrade učenicima za najbolji likovni i literarni rad. Recitatorsko veče učenika osnovnih škola koji će recitovati Radulovićevu poeziju biće održano u Narodnoj biblioteci “Radosav Ljumović” u 18 časova.

Sjutra, odnosno drugog dana manifestacije, na programu je okrugli sto na temu “Moć i uloga književnosti za djecu i mlade u savremenom društvu: književnoteorijski, pedagoško-psihološki i stvaralački pristup” u okviru kojeg će se održati i tri panel diskusije. Događaj se organizuje u prostoru JU Muzeji i galerije od 10 do 14.30 časova, a moderatorka je Valentina Radulović.

Dani Dragana Radulovića biće zatvoreni programom “Ja bih da pitam pisca”, odnosno razgovorom nekoliko pisaca i djece u sali Dodest u 18 časova.

Manifestacija se može pratiti i onlajn na društvenim mrežama Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada Podgorica i stranici Dani Dragana Radulovića.

NEĆU DA PORASTEM

Ako će veliki ljudi i dalje kao u šali
da ubijaju i da oholo vode rat,
ja ću i dalje da ostanem ovako mali
i neću da porastem za inat.

Ako će veliki ljudi cvijeće da kose
i da osomo ruše budućnosti sprat,
ako će u vatru da tjeraju bose,
ja neću da porastem za inat.

Ako će veliki Ijudi da obijaju banke,
da samo topove i tenkove voze znat,
ja ću radije da vozim sanke
i neću da porastem za inat.

Ako će veliki ljudi ranjeni da vrište,
mjesto za limunadu da za metke prave automat,
ja ću i dalje da idem u zabavište,
i neću da porastem za inat.

Categories
Vesti

Pozorište mladih nastavlja uspešan niz

Polako ali sigurno se situacija sa ovom strašnom pandemijom normalizuje što će, čini nam se da pomogne svim poslenicima u kulturi. Jedna od institucija koja se i u otežanim uslovima svojski borila da održi kontinuitet u radu je zasigurno Pozorište mladih, samim tim i rezultati nisu izostali. U prilog tome je sa radošću primljena vest da je predstava „DEBELA“ pobednik na drugom izdanju Prvog internet festivala teatra za djecu PIR 2, koje je završeno 22.aprila, predstava o organizaciji Gradskog pozorišta Podgorica. Publika, širom regiona je imala priliku od 1. do 9. aprila da na, YouTube kanalu Gradskog pozorišta Podgorica, pogleda predstave devet teatara iz Crne Gore, Srbije, BiH i Hrvatske. Sve predstave su imale jednak online život, pa su predstave za gledanje i lajkovanje bile dostupne 14 dana. Utvrđeno je da je predstava „Debela“, Pozorišta mladih iz Novog Sada, imala najviše 612 lajkova, druga je „Snežana i sedam patuljaka”, Pozorišta „Boško Buha“ iz Beograda dok je treće mesto pripalo domaćinu, Gradskom pozorištu iz Podgorice i predstavi „Tri praseta”. Želim još da napomenemo da je i prošle godine na prvom izdanju PIR-a pobedilo Pozorište mladih sa predstavom „Lepotica i zver“.

Pored ovog velikog uspeha dečije scene izvesno je da se ne miruje na dramskoj sceni, u čast nagrađenih povodom svečanog zatvaranja 70.jubilarnog Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine ansambl Pozorišta mladih će izvesti predstavu „Zaljubljivanje“ u zrenjaninskom pozorištu „Toša Jovanović“ koje je već nekoliko godina domaćin najstarijeg pozorišnog festivala na ovim prostorima.

Takođe moramo naglasiti da su u toku završni radovi na još dve nove predstave koje nas uskoro očekuju, već 28. aprila je premijera „Potraga za plavim zecom“, po motivima pesme Duška Radovića u režiji Emilije Mrdaković. Takođe je za 16. maj najavljena premijera „Devojčice sa šibicama“ u režiji Sonje Petrović.

Categories
Uncategorized

Konkurs za učešće na 63. Majskim igrama

Organizacioni odbor Majskih igara raspisuje KONKURS za učešće na Međunarodnom festivalu scenskog stvaralaštva za decu i mlade, na 63. MAJSKIM IGRAMA!

BEČEJ, 17-21. MAJ 2021.

Pravo učešća na festivalu imaju dramske grupe i dramski studiji pri školama, kulturno-obrazovnim centrima, institucijama kulture, kulturno-umetničkim društvima i organizacijama mladih.

Festival je takmičarskog karaktera i ove godine će se održati od 17. do 21. maja.

Pravo učešća, u kategoriji dečijih pozorišnih predstava, imaju predstave u kojima mogu učestvovati glumci od 7 do 15 godina.

Pravo učešća, u kategoriji predstava za mlade, imaju predstave u kojima mogu učestvovati glumci od 15 do 27 godina. U ovoj kategoriji dozvoljeno je učešće starijih ili mlađih glumaca samo u slučajevima kada to zahteva uloga (do 15%) i oni ne mogu konkurisati za nagrade.

Prijave se dostavljaju Organizacionom odboru Majskih igara najkasnije do 29. aprila 2021. godine.

Nakon toga, selektor (ili umetnički savet) festivala, imenovan od strane Organizacionog odbora festivala,
vrši selekciju najviše 12 predstava koje će učestvovati na ovogodišnjim Majskim igrama.
Pored Prijave, Organizacionom odboru se dostavlja link na kojem se može pogledati predstava
(ili CD sa snimljenom predstavom ukoliko niste u mogućnosti da pošaljete link)
koju podnosilac kandiduje za učešće na festivalu.

Rezultati selekcije biće objavljeni najkasnije do 5. maja tekuće godine.

Stručni žiri, imenovan od Umetničkog saveta festivala, posle izvođenja predstava,

može da donese odluku o dodeli priznanja za:
– najuspešnije predstave festivala (Zlatni, Srebrni i Bronzani paž)
– najuspešniju žensku, mušku i epizodnu ulogu
– režiju, kostimografiju, scenografiju, originalnu muziku i masku.
Nagrade se dodeljuju u obe takmičarske kategorije.

Prijavni formular možete preuzeti na ovom linku.

Ili se o svim detaljima možete informisati na telefone Gradskog pozorišta Bečej:
+38121 6915 336
+38164 8959 306
www.pozoristebecej.rs

Prijave sa linkom za predstavu poslati na mail: kcentargp@gmail.com

CD sa snimljenom predstavom na adresu:
Gradsko pozorište Bečej
ul. Gerberovih 2
21220 Bečej, Republika Srbija

Categories
Vesti

Vodič kroz drugi dio Lutkokaza: Nove jake snage osječke akademije

Predstave

Ponedjeljak, 26.4., 20h

Gllugl, Samoizolacija u 40 minuta

Završni rad studenta Jure Ruže na preddiplomskom studiju glume i lutkarstva na Akademiji za umjetnost i kulturu u Osijeku

Autor i izvođač: Jura Ruža
Mentorica: Maja Lučić

O predstavi: Koje je idealno vrijeme za odlazak u supermarket kako bismo izbjegli gužvu? Koliko se u njemu treba zadržati? Kako ući u vlastiti stan bez prljanja poda? Kako skinuti odjeću sa sebe bez previše kontakta s kožom? Kako ukloniti potencijalne bakterije sa svoga tijela? Kako sigurno odjenuti novu odjeću? Kako sortirati kupljene namirnice na svom stolu? Kako kihnuti? Kako prati ruke? Koliko dugo? Zašto?… Kako živjeti kada se dvije krajnosti sudare? Kako preživjeti kada obje strane odbijaju popustiti? Nadjača li potreba za kontrolom potrebu za kaosom? Ili obratno?

Premijera: AUK, 2020. godina
Jezik: hrvatski s engleskim titlovima
Trajanje: 40 minuta
Uzrast: 15 +
Dostupno do: 4.5.

Srijeda, 28.4., 20h

AUK, Duša Drave, film

Film je nastao u okviru predmeta Vizualno i skupno osmišljeno kazalište u formi teatra sjena.

Tekst: Lorna Kalazić
Autorska ekipa: Lorna Kalazić, Tončica Knez, Rahela Šajinović, Danira Matošić, Neda Ilijević i Davor Molnar
Naratorica: Antonia Mrkonjić
Suautori i mentori: izv. prof. art. Saša Došen, izv. prof. art. Davor Šarić i izv. prof. artD. Hrvoje Seršić

O filmu: Poetska filmska priča oblikovana u formi teatra sjena govori o neodgovornom odnosu Čovjeka prema Prirodi. Uzimanje Prirode i svih elemenata zdravo za gotovo, gubitak ikakvog poštovanja za Jedno kojega smo svi tek mali dio, poprimilo je globalne razmjere. Ovo je upozorenje o onome što bi se moglo dogoditi ukoliko nastavimo zagađivati, zapostavljati i zlostavljati svoju Planetu. Osobni stav studenata spram sveopćeg zagađenja utjelovljuje lik djevojčice Drave koja je jedina u doticaju s primarnim elementom Vode. Osjeća ga poput unutarnjeg glasa koji je nagoni u potragu za Velikom Vodom, odavna zatrpanom smećem. Jedino čistoća Dravinog srca, njena ustrajnost i hrabrost mogu osloboditi Veliku Vodu ispod naslaga smeća te joj pomoći da iznova poteče i pročistiti Zemlju.

Premijera: Osijek, 2018. godine
Jezik: engleski
Trajanje: 17 minuta
Uzrast: 4+
Dostupno do: 6.5.

Petak, 30.4., 20h

AUK, Bračne muke iz vizure ruke

Završni rad studenta Tonija Leakovića na preddiplomskom studiju glume i lutkarstva na Akademiji za umjetnost i kulturu u Osijeku

Autor i izvođač: Toni Leaković
Mentor: izv.prof. ArtD. Hrvoje Seršić
Izrada scenografije: Ivica Leaković, Martina Livović

O predstavi: Priča o ljubavi i svađi, tvrdoglavosti i kompromisu, o nedaćama i radostima braka ispričana kroz ruke. Lijeva i desna, naizgled neovisne jedna o drugoj, svoj puni potencijal ostvaruju tek kada su u paru. Brak sam po sebi nije nužno lijep, niti ružan, već o nama ovisi koliko se želimo žrtvovati i uložiti u njega. Novopečeni bračni par, Gospodin i Gospođa Rukić, suočen je s izazovima koje pred njih stavlja zajednički život isprepleten lijepim i komičnim situacijama, ali i onim ne tako bajnim trenutcima. Kako se snalaze u novom okruženju i jesu li spremni mijenjati sebe kako bi ugodili drugome saznajte u priči u kojoj svatko može pronaći djelić sebe.

Premijera: AUK, 2020. godina
Jezik: hrvatski s engleskim titlovima
Trajanje: 35 minuta
Uzrast: 15+
Dostupno do: 8.5.

 

Izložba

Lice iza lutke
Izložba studenata Odsjeka za kreativne tehnologije na Akademiji za umjetnost i kulturu u Osijeku po konceptu izv. prof. art. dr. sc. Saše Došen

O izložbi: Uz radove nastale u sklopu predavanja koja uključuju lutke, maske i rekvizitu, izložba predstavlja njihove autore, studente Odsjeka za kreativne tehnologije. Autori likovnosti lutkarskog teatra tvorci su prvog doživljaja čarolije lutkarstva koje je prije svega nešto što se gleda. No, autori sâmi najčešće ostaju skriveni od pogleda publike. Lutka, maska, rekvizita — oživljeni dva puta: maštom likovnjaka i pokretom koji im udahnjuju glumci-lutkari — na izložbama se najčešće predstavljaju izvan konteksta misli autora, pa i izvedbe same, zamrznuti na postamentu ili naslonjeni na dio scenskog dekora. Izložba Lica iza lutaka predstavlja portretne fotografije mladih umjetnika, njihova razmišljanja o lutkama i teatru (nerijetko o životu i čovjeku sâmom) te materijalizacije tih ideja. Ovom prilikom, umjesto na daske, lutke, maske i rekvizitu naslonit ćemo na bistar pogled i misli njihovih tvoraca.

Trajanje: 26.4. – 28.5.

 

Radionica

Zoran Petrovič, Kazalište kao medij i mediji u kazalištu (2 x 60 minuta)
Kad i gdje se događa kazalište? Kako i zašto ga danas stvarati?
Radionica se sastoji od dva dijela. U prvom dijelu raspravljat će se o smislu stvaranja predstava u trenutnoj situaciji u kojoj je fizički kontakt gotovo zabranjen te o smislu multimedijalnosti unutar kazališta i kazališta posredovanog kroz druge medije.
Drugi dio radionice bit će praktične prirode. Svaki polaznik napisat će svoja razmišljanja o prije postavljenim pitanjima. Ona će postati materijal na kojemu će kroz zajednički rad oblikovati eseje vezane uz temu i početna pitanja.
Trajanje: 2×60 minuta

Napomena: Radionica je za polaznike radionice kazališne kritike u sklopu projekta Kritička platforma suvremenog lutkarstva EU