Category: Vesti

Zaklada Kultura nova osnovana je na inicijativu organizacija civilnog društva koje su dugi niz godina zagovarale osnivanje posebne zaklade za civilni sektor u kulturi. Zaklada pruža stručnu i financijsku podršku programima organizacija civilnog društva u kulturi kroz različita programska područja. Na taj način potiče se razvoj produkcijskih i organizacijskih kapaciteta nositelja programa; podiže se razina profesionalnog djelovanja putem neformalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja; potiče se uspostavljanje međusektorske suradnje; pospješuje se programsko umrežavanje i suradnja na nacionalnoj, regionalnoj i međunarodnoj razini; potiče se umjetničko stvaralaštvo i kulturno djelovanje mladih ta razvoj drugih programa usmjerenih ostvarivanju svrhe Zaklade.

Platforma Od malih nogu ostvarila je pravo na financiranje kroz Programsko područje 5: Razvoj suradničkih platformi u Europi. S više od 90% od ukupnog broja bodova, programi Od malih nogu za iduću godinu bit će financirani s 190 000 kuna.

Od malih nogu jedna je od pet platformi koja je dobila financijsku podršku u ovom programu, a jednogodišnji program koordinirat će Lutkarska organizacija koju fakat trebamo!

U Pozorištu lutaka „Pinokio“ od 29. novembra do 2. decembra održani su 53. Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Susreti su završeni dodelom nagrada i promocijom monografije “Pola veka igre” Ane Janković u čast 50 godina Lutkarskog pozorišta “Pinokio”.

U takmičarskom programu učestvovalo je osam predstava iz sledećih pozorišta: Pozorište lutaka Niš, Malo pozorište „Duško Radović“, Pozorište za decu i mlade Kragujevac, Pozorište mladih Novi Sad, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin , Dečje pozorište Subotica i Pozorište lutaka „Pinokio“.

Stručni žiri festivala u sastavu: Goran Belančević, glumac, predsednik žirija, dramaturg Igor Bojović i glumica Aleksandra Spasojević dodelio je sledeće nagrade:

• Gran pri za najbolju predstavu u celini dodeljen je predstavi ,,Bajka o začaranoj lepotici” Pozorišta lutaka ,,Pinokio” iz Beograda.
• Nagradu za najbolji tekst dobio je Slavčo Malenov za tekst ,,Bajka o začaranoj lepotici” u izvedbi Pozorišta lutaka ,,Pinokio” iz Beograda.
• Nagrada za najbolju kreaciju lutaka i total dizajn pripala je Siniši Iliću za predstavu ,,Kad je bio mrak” Malog pozorišta ,,Duško Radović” iz Beograda.
• Nagradu za najbolju muziku dobila je Marija Balubdžić za muziku u predstavi ,,Kad je bio mrak” Malog pozorišta ,,Duško Radović” iz Beograda.
• Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Saši Latinoviću za režiju predstave ,,Metamorfoze” Pozorišta mladih iz Novog Sada.
• Nagrada za najbolju scenografiju dodeljena je Saši Latinoviću i Milici Grbić za predstavu „Metamorfoze“ Pozorišta mladih iz Novog Sada.
• Nagrada „Milena Sadžak“ za najboljeg mladog glumca, koju dodeljuje Pozorište lutaka Niš, pripala je Đorđu Kadijeviću za ulogu u predstavi ,,Bajka o začaranoj lepotici” Pozorišta lutaka ,,Pinokio” iz Beograda.
• Nagradu za najbolju animaciju „Janko Vrbnjak“, koju dodeljuje Malo pozorište „Duško Radović“, dobila je u Nela Nikolić, za animaciju lutaka u predstavi ,,Bajka o začaranoj lepotici” Pozorišta lutaka ,,Pinokio” iz Beograda.
• Specijalnu nagradu za estetiku predstave namenjene najmlađoj publici osvojila je predstava „Životinjske priče“ Pozorišta za decu i mlade Kragujevac.

Pet ravnopravnih glumačkih nagrada stručni žiri je podelio sledećim glumicama i glumcima:

• Gal Elvira za ulogu u predstavi „O jednoj običnoj Crvenkapi”, Dečjeg pozorišta Subotica.
• Komuves Csaba Bence za ulogu u predstavi „O jednoj običnoj Crvenkapi”, Dečjeg pozorišta Subotica.
• Jovan Popović za ulogu u predstavi ,,Bajka o začaranoj lepotici” Pozorišta lutaka ,,Pinokio” iz Beograda.
• Milica Redžić Vulević za ulogu u predstavi ,,Životinjske priče” Pozorišta za decu i mlade Kragujevac.
• Nagrada za kolektivnu igru dodeljena je ansamblu predstave ,,Metamorfoze” Pozorišta mladih iz Novog Sada.

Nagradu za životno delo, sveukupan doprinos razvoju lutkarstva, dobila je Emilija Mrdaković, rediteljka Pozorišta mladih iz Novog Sada.

Čestitamo dobitnicima i dobitnicama nagrada!

FOTO: Pozorište lutaka ,,Pinokio”

Reč je o republičkoj manifestaciji gde učestvuju sva profesionalna lutkarska pozorišta Srbije. Festival se svake godine održava u jednom od šest gradova koji imaju lutkarsku scenu. Susreti su jedan od esnafskih festivala u Srbiji, koji je zborište lutkarske umetnosti i svih profesionalaca koji se bave ovom vrstom umetnosti u našoj zemlji.

Na sceni „Pinokija“ svoja najznačajnija ostvarenja iz prethodne sezone predstaviće Pozorište lutaka Niš, Malo pozorište „Duško Radović“, Pozorište za decu i mlade Кragujevac, Pozorište mladih Novi Sad, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin, Dečje pozorište Subotica i Pozorište lutaka „Pinokio“.

Festival je takmičarskog karaktera. Stručni žiri dodeljuje – sedam glumačkih nagrada, nagradu za najbolju kreaaciju lutaka i scenografije, nagradu za najbolju muziku, nagradu za najbolju režiju i gran pri nagradu.

Pored takmičarskog biće i prateći program u okviru kojeg će se održati lutkarske radionice za decu a i za glumce koji imaju želju da usvoje nova znanja i veštine iz lutkarske umetnosti. Takođe, biće priređena i promocija monografije „Pola veka igre“, koja će obeležiti i prikazati rad Pozorišta lutaka „Pinokio“ od osnivanja 1972. godine, do danas. Poslednjeg dana, nakon dodele nagrada, u čast nagrađenih predstavu će odigrati Dječje pozorište Republike Srpske.

53. Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije organizuju se u saradnji sa UNIMA centrom Srbije, a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja.

Posle sedam odgledanih predstava na 15. Festivalu Mali Joakim, a u selekciji glumca Aleksandra Radulovića stručni žiri koji je radio u sastavu: David Alić reditelj i predsednik žirija, Čedomir Štajn glumac i Snežana Udicki rediteljka pre svega skreće pažnju pozorištima i svim pozorišnim stvaraocima da svet koji kreiramo za najmlađu publiku mora biti mnogo originalniji hrabriji. Elem, posle ovog festivala, jednoglasno smo doneli sledeće nagrade:Gran-pri Mali Joakim za najbolju predstavu u celini, koja se izdvaja svojom duhovitošću, zaokruženošću i jasnoćom dodeljena je predstavi „Crvenkapa i dragi Vuk“ Šabačkog pozorišta. Njoj je pripala i Nagrada za najbolju režiju koja je pripala Miodragu Dinuloviću za hrabar groteskni prikaz likova sveta koji sačinjavaju današnji heroji i antiheroji, i kao takvi pronalaze svoj put do dece.

SPECIJALNA NAGRADA MALI JOAКIM, za svojevrstan izraz koji je ujedno i nerazdvojni element celokupne predstave, a iz kog smatramo da se iznedrilo i samo idejno rešenje predstave, dodeljuje se Isidori Stanišić za scenski pokret u predstavi „Vetar,“ Pozorišta za decu i mlade КRAGUJEVAC.

SPECIJALNA NAGRADA MALI JOAКIM, za preciznu i analitičnu dramatizaciju romana „Pop Ćira i Pop Spira,“ Stevana Sremca, a koja uspešno deci približava jednu od naših najpoznatijih lektira, dodeljuje se Jeleni Paligorić Sinkević, za dramatizaciju istoimenog romana za predstavu „Pop Ćira i Pop Spira,“ Pozorišta lutaka NIŠ.

NAGRADA MALI JOAКIM za autorsku muziku, nadasve živog i čarobnog, sveta za najmlađu publiku, dodeljuje se Lazaru Novkovu za predstavu “Vetar” u produkciji Pozorišta za decu i mlade КRAGUJEVAC.

NAGRADA MALI JOAКIM, za originalni dramski tekst koji obostrano komunicira kako sa decom, tako i sa njihovim roditeljima, postavljajući problematiku samog odgoja deteta, dodeljuje se Željku Hubaču za dramski tekst „Razmaženi princ“ u realizaciji Narodnog pozorišta LESКOVAC. Ujedno apelujemo na pozorišta da u svoj repertoar u budućnosti postavljaju originalne dramske tekstove domaćih autora, u cilju ohrabrivanja dramskih pisaca da koriste svoj autentičan jezik, a ne da se teatar za najmlađe svodi na inscenacije jednih te istih ili kombinacijom uveliko poznatih bajki.

NAGRADA MALI JOAКIM za scenografiju ili ukupan scenski dizajn predstave dodeljuje se DUŠANU STANКOVIĆU za scenografiju predstave “Razmaženi princ” u produkciji Narodnog pozorišta LESКOVAC, za scenografiju koja sem estetske vrednosti, nadograđuje rediteljska rešenja i dopušta glumcima dodatnu razgiranost.

NAGRADA MALI JOAКIM za kostimografiju koja ističe izuzetnu maštovitost kako samih kostima, tako i svih detalja, kao i za promišljanje karaktera, čime dodatno obogaćuje likove u predstavi dodeljuje se ANI КOLBJANOVOJ za predstavu “Crvenkapa i dobri vuk” ŠABAČКOG pozorišta.

Četiri ravnopravne glumačke nagrade, NAGRADA MALI JOAКIM, za glumačka ostvarenja dodeljuju se:
1. za prirodnost glumačkog izraza za lik Sare u predstavi „Razmaženi princ,“ Narodnog pozorišta LESКOVAC, Petri Dimitrijević.
2. Za nadahnutu komičnu igru za lik Baba Žiće u predstavi „Crvenkapa i dragi Vuk“ ŠABAČКOG pozorišta, dodeljuje se Sonji Milojević.
3. Za autentično tumačenje savremenih pomodarskih stereotipa, za ulogu Cece Praznoglavić, u predstavi „Crvenkapa i dragi Vuk,“ ŠABAČКOG pozorišta, dodeljuje se Кristini Pajkić.
4. Za promišljeno, svedeno i krajnje nepretenciozno glumačko razumevanje i tumačenje lika, dobroćudne Juce, u predstavi „Pop Ćira i Pop Spira“ Pozorišta lutaka NIŠ, dodeljuje se Sofiji Ristić.

Lutkarska scena NP “Toša Jovanović” ovih dana priprema novu predstavu “Pradevojčica” po istoimenom romanu Desanke Maksimović. Režija je poverena rediteljki Sonji Petrović, dramatizacija romana Mini Petrić, a prvi put uz iskusnu lutkarsku ekipu zrenjaninskog Pozorišta, zaigraće mlada glumica Una Beić u naslovnoj ulozi Gave Pradevojčice.
Premijera predstave najavljena je za 25. novembar u 18 sati, a naredno izvođenje biće u nedelju, 27. novembra u 18 sati.

O hrabroj devojčici Gavi i njenoj borbi za pravdu, pravo i mesto u društvu, razgovaramo sa dramaturškinjom Minom Petrić.

Roman „Pradevojčica“ je vrlo slikovit, živopisan, pun boja i složen, sa mnoštvom likova. Кoliko je za Vas ovaj poduhvat, da takav roman prilagodite scenskom izvođenju, bio izazovan?

M. Petrić: Pretvaranje jezika romana u scenski jezik, za mene, teklo je u dve faze. Prva – dramatizacija romana i druga – dramaturgija tj. adaptacija tog teksta rediteljskoj ideji i okolnostima scene. Obe faze bile su izazovne. Prvo – trebalo je pronaći radnju u romanu čija je najlepša strana upravo deskriptivnost, bogatstvo epiteta u dočaravanju čulnih opažanja prirode, onako kako je doživljava slikarka Gava. A zatim, suočiti tu radnju sa svetom lutkarstva, koji je za mene i dalje vrlo nov. Srećom, Desankin je krajolik toliko prostran i raznolik, pun svega što je životno – i smeha i smrti, a najvažnije – ljubavi prema prirodi, prema ljudima koji se trude, bore i koji greše, toliko da se u njemu ni jednog trenutka nisam osećala kao uljez.

Radnja ili fikcija romana Desanke Maksimović smešteni su u doba praistorije, pa je zanimljivo razmišljati u pravcu kakve će poveznice ova predstava imati sa sadašnjicom, sa današnjom decom?

M. Petrić: Pradevojčica opisuje svet u kome su ljudi u svakom pogledu zavisili od prirode, plašili je se, obožavali je, ali živeli u skladu sa njom. Devojčica Gava u prirodi ima svoju najveću podršku, a društvo je ono koje je sputava, ne dozvoljavajući joj da postane Vrač zato što je žena. Pišući o Pradevojčici, Desanka piše o svim devojčicama koje žele više nego što im je društvo namenilo. Deca osete društvenu nepravdu, i čitajući ili gledajući priče o njoj mogu da je prepoznaju i formulišu a to je prvi korak ka tome da je prevaziđu. Sa druge strane – igra sa prirodom je nešto što može da proširi mogućnosti dečije mašte i da ih ponuka da razmišljaju o kiši, o suncu, drveću i reci… o živom svetu koji je svuda oko nas, a prema kome nove generacije moraju da nauče da budu mnogo brižnije od prethodnih. U krajnjem, važno je da se deca zamisle o toj dihotomiji priroda-društvo i da od najmlađeg doba preispituju šta to znači kad im kažu da je nešto (na primer, mali procenat žena na vodećim pozicijama) “prirodno” – da li je ono zaista takvo ili je proizvod štetnih uverenja.

Ako roman posmatramo iz ugla odnosa Gave pradevojčice i njene okoline, možemo da zaključimo da se veliki deo radnje zasniva na njenom odnosu prema životinjama, ocu, drugu Buku – koliko je akcenat u predstavi stavljen na njenu interakciju sa drugima?

M. Petrić: Priroda dramatizacije zahtevala je da se broj likova i linija radnje iz romana svede. Ipak, kao i u romanu, posebnu smo pažnju posvetili Gavinom odnosu sa drugom Bukom koji joj je saveznik i najveća podrška. Ako govorimo devojčicama da treba da se bore za sebe, mislim da je podjednako važno da kažemo dečacima da treba da budu saveznici i saborci svojim drugaricama. Dečaci moraju da traže za svoje drugarice ista prava koja sami uživaju, da ih vide ravnopravnim sebi. Ako to nije slučaj, o kakavom prijateljstvu ili ljubavi uopšte možemo da govorimo? Buk je jedan takav dečak – pravi prijatelj.

Teži li ova predstava da decu nauči ili podseti na neke vrednosti kojima danas manje pridajemo značaj?

M. Petrić: Predstava Pradevojčica pre svega teži da ispriča priču o životu jedne talentovane i hrabre devojčice koja se, uz pomoć prirode, bori za svoje mesto u zajednici. Srećom, danas se u svetu sve više govori i o ekologiji i o ženskoj borbi, iako su te vrednosti i dalje zanemarene u našem društvu. Mislim da je, pored toga što se tematizuju, važno i na koji način se o tim temama komunicira sa decom. Deci se u pozorištu često podilazi, patronizuju se ili im se “poučan sadržaj” uglavnom u vidu parola poput “drugarstvo je najvažnije na svetu” servira uz malo pevanja i šarenih kostima bez prave brige o tome da li ta poruka na takav način zaista do dece dopire. Nije dovoljno da je predstava “poučna” ili “šarena”. Predstava je dužna da stvori uslove u kojima dete može da razvija svoje emocije i svoju radoznalost, na način koji ne može spram drugih medija koji su sad dominantniji od pozorišta. To znači da mora da bude podjednako bogata slojevima značenja kao i dobra predstava za odrasle, te da dete spram svojih godina, senzibiliteta i zrelosti može iz nje da “uzme” ono što ga u tom trenutku zanima. Zato mislim da ono “+” u preporuci za uzrast, treba shvatiti vrlo široko i da predstava Pradevojčica može biti zanimljiva i mladima i odraslima.

Na ovom projektu sarađujete sa rediteljkom Sonjom Petrović i Lutkarskim ansamblom NP “Toša Jovanović”. Кako se odvija kreativni proces između vas?

M. Petrić: Sonja Petrović i ja započele smo saradnju zbog jedne devojčice – Devojčice sa šibicama i drago mi je da joj se ubrzo pridružila još jedna – Pradevojčica. Poverenje koje imam u Sonju i umetnička inspiracija koju mi njena maštovitost, znanje i intuitivnost daju, čine svaku predstavu koju radimo zajedno prilikom da razvijam svoju umetnost i svoj zanat. Veoma sam zahvalna i na svemu što sam naučila od vrsnih glumaca Lutkarske scene NP „Toša Jovanović” o lutkarstvu, lutkarskom tekstu i dramaturgiji lutkarstva. To je znanje koje, nažalost, nije lako dostupno na akademijama umetnosti u ovoj zemlji i drago mi je što sam baš sa ovom ekipom imala priliku da se otisnem u taj svet. Pored glumačkog ansambla, mislim da je rediteljka odabrala sjajan autorski tim u kome su i Irina Somborac (total dizajn), Nenad Кojić (muzika) i Dragana Кojičić (stručna saradnica za zemljanu arhitekturu).

B. Latinović

Poštovani pozorišni stručnjaci!

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, u saradnji s Pozorišnim muzejem Vojvodine iz Novog Sada, četrnaeseti put organizuje MEĐUNARODNI FORUM ZA ISTRAŽIVANJE POZORIŠNE UMETNOSTI ZA DECU I MLADE.

30. MEĐUNARODNI FESTIVAL POZORIŠTA ZA DECU SUBOTICA

(17 – 22. Septembar 2023.)

14. FORUM ZA ISTRAŽIVANJE POZORIŠNE UMETNOSTI ZA DECU I MLADE

SUBOTICA

VREME I ODGOVORNOST U POZORIŠTU ZA DECU I MLADE

Festival pozorišta za decu u Subotici je prilika da se istraživači iz različitih zemalja okupe u vreme festivalskih dana i izlože svoja istraživanja i projekte. Takođe, uz predstave koje su igrane tokom Festivala, Subotica postaje značajno mesto gde se susreću istraživači i teatrolozi sa stvaraocima pozorišnih predstava za decu i mlade iz celog sveta. Cilj ovog okupljanja je da pozorište za decu i mlade u budućnosti bude kvalitetnije.

Pozorišna umetnost u velikoj meri doprinosi kvalitetnom odrastanju dece. Stoga je vreme koje deca i mladi provedu u pozorišnim okolnostima srazmerno kvalitetu sadržaja u koji su uvedeni. Različiti sadržaji su kreirani za decu i mlade sa ciljem postizanja estetskog ili obrazovnog dometa. Takođe, tehnike i pristupi u izvođenju su deo odgovornosti onih koji kreiraju  pozorišne sadržaje. Stoga je 14. Forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade na 30. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici usmeren ka istraživanju na temu Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade.

Moguće podteme i okviri:
– Pristup vremenu kao mera odgovornosti u pozorištu za decu i mlade
– Vreme kao kreativni čin u pozorištu za decu i mlade
– Dizajn vremena i prostora u pozorištu za decu i mlade
– Vreme i igra u pozorištu za decu i mlade
– Vreme kao fenomen
– Odgovornost i kreacija u pozorištu za decu i mlade
– Odgovornost i obrazovanje u pozorištu za decu i mlade
– Odgovornost i odrastanje
– Odgovornost i upotreba tehnologije u pozorištu za decu i mlade
– Vreme i odgovornost u različitim kulturama
– Pristup scenskom jeziku kroz vreme i odgovornost
– Jezik vremena i njegova percepcija
– Vreme, odgovornost i okruženje
– Vreme i ritam u scenskom prostoru
– Vreme i odgovornost u grupnom radu
– Vreme i odgovornost u tumačenju nasleđa

14. Forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade biće prilika da upoznamo tumačenje vremena i odgovornosti u pozorišnim sredinama širom sveta. Jubilarni 30. Festival pozorišta za decu u Subotici poželeće dobrodošlicu istraživačima spremnim da prihvate odgovorno tumačenje vremena u pozorištu za decu i mlade.

Učesnici kojima je potrebna potvrda o učešću da bi obezbedili dolazak u Suboticu, Festival će poslati ranije odgovor. Stoga možete da pošaljete predloge do 1. decembra 2022. godine i odgovor ćete dobiti do 15. decembra 2022. godine. Učesnici kojima nije potrebno da ranije budu obavešteni dobrodošli su da pošalju predlog do 28. februara 2023. godine.

dr Marijana Prpa Fink

Pozivamo vas da svojim prisustvom i učešćem doprinesete uspehu ovog savetovanja koje će se održati u okviru jubilarnog, 30. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici (Srbija), tokom tri ili četiri dana u periodu između 17. i 22. septembra 2023. godine.

Učesnici mogu da se opredele u kojoj sekciji žele da daju svoj doprinos i da pošalju svoje predloge u pisanoj formi (do 500 reči). Predloge je potrebno poslati do gore navedenih rokova, a najkasnije do 28. Februara 2023. godine.
Autori prihvaćenih predloga biće obavešteni najkasnije do 01.aprila 2023.godine!

Zvanični jezici Foruma su srpski i engleski, uz obezbeđen simultani prevod.

Radovi izloženi na zasedanju biće u celosti objavljeni u Zborniku radova sa Foruma, i to dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku.

Od autora prihvaćenih predloga očekuje se da svoje integralne tekstove (2000-4000 reči) na engleskom ili srpskom jeziku dostave najkasnije do 31. januara 2024.

Molimo Vas da svoje radove šaljete na sledeću i-mejl adresu: lutfestsubotica@gmail.com <http://lutfestsubotica@gmail.com> ili običnom poštom na:

OTVORENI UNIVERZITET SUBOTICA
Međunarodni festival pozorišta za decu
TRG CARA JOVANA NENADA 15
24000 SUBOTICA
SRBIJA

Osoba za kontakt je Eva Zrnić – koordinator festivalskih programa

Učesnici skupa (koji budu odabrani da izlože svoje radove) biće gosti tridesetog subotičkog Međunarodnog festivala pozorišta za decu u septembru 2023, sa obezbeđenim prevozom na relaciji aerodrom Beograd – Subotica – aerodrom Beograd (ukoliko učesnik dolazi avionom), besplatnim ulazom na sva festivalska događanja i pokrivenim troškovima boravka za vreme trajanja Foruma (hotel – pun pansion).
U očekivanju Vaše prijave, srdačno i prijateljski Vas pozdravljamo.

Direkcija Festivala